МЕСЕЧИНА
И ноћас је сјала месечина,
кроз врбаке и лишће бршљана,
просула се сва лепота њена,
која никад није досањана.
Расплину се небеска красота,
по раскошном земаљском бехару,
пред очима румена лепота,
одјекује у сваком дамару.
Заискрише капљице по трави,
к’о бисери расутог ђердана,
то су знаци само мени знани,
што миришу на грмље бршљана.
Засветлеше брда и долине,
и сва поља докле поглед сеже,
то заблиста моја ДЕДОВИНА,
што ме снажно уза себе веже.
Милован Аксентијевић, Нови Зеланд
