Дан: 5. јул 2012.

Пеко Лаличић, НОВА (ДЕВЕТА) КЊИГА

Данас је 5. јули 2012.године, 17, 29 часова a ja у рукама држим своју (из штампе тек изашлу девету) књигу (сада је то збирка песама),,СУНЦЕ У ОТКОПУ” Издавачи су: Рудник бакра Мајданпек Д.О.О. (поводом 50. годишњице рада) и ИП ,,Терција” Бор – Рецензент књиге је Ана Хранисављевић, дипл. филолог србиста и књижевник, – Лектор је … Настави са читањем “Пеко Лаличић, НОВА (ДЕВЕТА) КЊИГА”

Данас је 5. јули 2012.године, 17, 29 часова
a ja у рукама држим своју (из штампе тек изашлу девету) књигу (сада је то збирка песама),,СУНЦЕ У ОТКОПУ”
Издавачи су: Рудник бакра Мајданпек Д.О.О. (поводом 50. годишњице рада) и ИП ,,Терција” Бор
– Рецензент књиге је Ана Хранисављевић, дипл. филолог србиста и књижевник,
– Лектор је Ана Самарџић, проф.
– Корице: Градимир Богдановић – Удружење за Мајданпек.

Пеко Лаличић, АФОРИЗМИ ИЗ КЊИЖЕВНИХ НОВИНА

МОЈИ АФОРИЗМИ У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА Број 1202, јун 2012. године 1. Ко се одриче памети, тај је нема. 2. Није да немамо мозгова, него нас је и памет напустила. 3. Код нас је разлика између радника и јадника само у томе што радници иду на посао. 4. Све што смо окачили о клинове пало је … Настави са читањем “Пеко Лаличић, АФОРИЗМИ ИЗ КЊИЖЕВНИХ НОВИНА”

МОЈИ АФОРИЗМИ У КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА
Број 1202, јун 2012. године

1. Ко се одриче памети, тај је нема.

2. Није да немамо мозгова, него нас је и памет напустила.

3. Код нас је разлика између радника и јадника само у томе што радници иду на посао.

4. Све што смо окачили о клинове пало је у фотеље.

5. Не бисмо ми били будале, да их не доводимо на власт.

6. Са растом демократије расте и збуњеност по глави становника.

7. Све што је између јада и беде, наша је златна средина.

8. Сиротиња је изумрла. Остали су само интелектуалци.

9. Све мечке које смо родили, с нама ће – у Европу.

10. Хипократова заклетва изражена у еврима, некима, данас највише вреди!

11. Тешко је наћи будалу ако није на положају.

12. Објавили смо рат криминалцима. Да би изборне листе биле краће.

13. Лопови су међу нама. Држите нас!

14. Најпре ми се смркло. После су ми исекли струју.

15. Код нас су магарци – на коњу.

16. Сви смо ми овце – док су чобани на власти.

17. Ако преживимо ову кризу, Европа нам не гине.

18. Приватизовали смо све. На реду су аветињски градови и ђавоље вароши.

19. Откако смо изгубили главе, воде нас покондирене тикве.

20. Откако је умро бравар, свака шуша би да буде калауз.

21. Светлост на крају тунела указује да ћемо још дуго бити у мраку.

Pesme nedelje u Julu bira – Lepa Simic

KIŠA NAD VAJATOM – Sava Ilic Stojim pod strehom staroga vajata u nadi da ce kiša kada stane, ko zadnja kap kroz nebeska vrata tvoj dragi lik meni da kane. Stojim i gledam u tamne oblake, da li će stati – sa zebnjom pomislih. U susret tebi da pružim korake duginim tragom s livada pokislih. … Настави са читањем “Pesme nedelje u Julu bira – Lepa Simic”

KIŠA NAD VAJATOM – Sava Ilic

Stojim pod strehom staroga vajata
u nadi da ce kiša kada stane,
ko zadnja kap kroz nebeska vrata
tvoj dragi lik meni da kane.

Stojim i gledam u tamne oblake,
da li će stati – sa zebnjom pomislih.
U susret tebi da pružim korake
duginim tragom s livada pokislih.

Dok lagano noć se sutonu prikrada,
sve mi tako ovde na tebe miriše,
u časima ovim, kad se duša nada
osećaju  blagom i sreći, dok diše.

I vajat se stari na počinak sprema.
Na samoću duša još se nije svikla.
Ne časi, trebaš mi, dugo te već nema,
celo si mi biće na sebe navikla.

Ajd, na dlan mi kani, pa  nek  krene plima.
Znaj, sreća je, draga, sam san o sreći!
Toliko još tebe svud u meni ima,
da komotno mogu dva veka preteći!

© Sava Ilić

Zalazak sunca – Jovan Mihajlo
Sunce zalazi za Dinaru
borovi osebreni
ko zna u kom gnijezdu
kukavica polaze jaja

Sve se oko ljubavi vrti
Ovo sto sam u Sajkovicu
izgubio moram traziti u
Vojvodini ali trazim
i pitam se da li cu naci
ono sto mi nije prvi vidik.

Otkako su Dinaru zapalili
vise ne spavam snom
pravednika . Neno plavetnilo
jos me golica po licu

Runolist zasija pri svakom
odrazu sunca  sa Staretine
Berem detelinu i stavljam
je u plast ljubavi .

Ruke u pregrst pa placem
cjepam srce u otkose sijene
zavlada sutnja san, java
opet novi dan i izlazak sunca

© Jovan Mihajilo

 

ПЕСНИК У МЕНИ- Irena Elčić

ПОЖУДА НА ПУСТОМ
ОСТРВУ СНОВА
ГДЕ ТЕ БОЛ ОД ЖЕЉЕ
ЗА СРОДНОМ ДУШОМ КИДА!

ИСПИЈА ПОСЛЕДЊЕ
КАПИ РАЗУМНОГ
У МЕНИ
ВРАЋАЈУЋИ МЕ
У СТВАРНОСТ
ОЛОВНО ТЕШКИХ ДАНА
И ЈОШ ТЕЖИХ НОЋИ.

МАЧ САМОЋЕ
ДУБОКО У МЕНИ ЛЕДИ
ПОСЛЕДЊЕ АТОМЕ НАДЕ
И НАВЛАЦИ,
УМЕСТО
ЗЛАТНЕ И СУНЧАНЕ,
ЈЕСЕН
МАГЛОВИТУ, КИШНУ
И СУМОРНУ.

ПЕСНИЧЕ МОЈЕ ДУШЕ!,
ШТО ЖИВИШ У МЕНИ
САЗДАН ОД МОЈЕ МУКЕ
И ОДАЗИВАШ СЕ УВЕК
НА ОВЕ СИВЕ ЗВУКЕ,

БЕСПОМОЋНО,
ПРУЖАМ РУКЕ
И ГРЛИМ МРАК
ДИСАТИ НЕ МОГУ
СВЕЖ И ЧИСТИ ЗРАК.

© Ирена Елчић

 

СТАРА КУЋА  Мирјана Ћилас
Има једна стара кућа
Загрлио је плот од прућа
Степениште од камена
Начео је зуб времена

Накривила се као старица
Под стрехом гнездо ластавица
Стари орах хлад јој пружа
Пред вратима процвала ружа

Сви је оставили и заборавили
Своје старачке дане самује
Сваком се госту обрадује
Та стара кућа са плотом од прућа

© Мирјана Ћилас

Доставио Вељко Стамболија