Добродошли!
Od koga bi se oprostila? upita smrt. Zagrli me ćutke, tajno. Tek poneke misli pramen il’ hartije razdrobljene? Priča se pretvori u peščanu poemu, a vreme je teklo teklo. Golub priđe, ponese je i još uvek- leti, leti.
Od koga bi se oprostila?
upita smrt.
Zagrli me ćutke,
tajno.
Tek poneke misli pramen
il’ hartije razdrobljene?
Priča se pretvori u
peščanu poemu,
a vreme je teklo
teklo.
Golub priđe,
ponese je
i
još uvek-
leti,
leti.
U sumarku jednom mirnom,dve su breze rasle, vile, a do njih je mali jablan, stasao iz zemlje mile. * Majka Zemlja ih rodila ,hrani pazi i neguje, nad njima je otac Sunce,stiti,greje uvek tu je. * Prva breza vec porasla i borici nju gledaju, vita, bela i prkosna pogledi je kolebaju… * Mlada i jos … Настави са читањем “Bela breza…”
U sumarku jednom mirnom,dve su breze rasle, vile,
a do njih je mali jablan, stasao iz zemlje mile.
*
Majka Zemlja ih rodila ,hrani pazi i neguje,
nad njima je otac Sunce,stiti,greje uvek tu je.
*
Prva breza vec porasla i borici nju gledaju,
vita, bela i prkosna pogledi je kolebaju…
*
Mlada i jos neiskusna ne zna sta je zivot pravi,
na sve strane iskusenja ,vetar, da joj grane savi..
*
Ucio je otac Sunce i pazila Zemlja majka,
da je zivot cesto cudan,retko da je lepa bajka…
*
Da se mora opirati,olujama oblacima
da se kali i da jaca, da volju i snagu ima.
*
Imala je ona prkos,dostojanstvo i postenje,
prema majci prema ocu postovala nebo stenje
*
Sanjala je nezne snove i o letu toplom dugom,
jos uvek je u prolece pogled leti joj za dugom…
*
Pazi majka, motri Sunce na te mlade nezne grane
suvise je krhka ,mlada, za ljubavne boli, rane..
*
Sumarak je mirna luka tu je srecna i sigurna,
a poljana sto je ceka nestabilna cesto burna…
*
No, svako se cedo sprema za poljanu sto ga ceka
za to toplo,zarko leto ko nemirna brza reka…
*
Zato brezo kali stablo i razgrabaj bele grane,
uhvati se ti u kostac sa vihrom sto osvane…
*
Ne daj grane i ne kleci u ponosu mlada gori
nek o tebi svako stablo sve najbolje samo zbori…
*
Ponosna ce biti majka- ponosan ti otac Sunce
sto njihova bela breza ima nezno dobro srce…
*Dragana Ilievska*
Najveca sam maza na ovome svetu, iako ja brojim vec godinu petu. * Najvise ja volim kod mame u krilu, da joj mazim kosu, neznu kao svilu. * Primetili svi su, pa me zovu:- Maza. Postavljaju meni i pitanja razna. * Odgovara mama, kako sam ja mali i neka sam Maza, nista mi ne fali. … Настави са читањем “Maza”
Najveca sam maza
na ovome svetu,
iako ja brojim
vec godinu petu.
*
Najvise ja volim
kod mame u krilu,
da joj mazim kosu,
neznu kao svilu.
*
Primetili svi su,
pa me zovu:- Maza.
Postavljaju meni
i pitanja razna.
*
Odgovara mama,
kako sam ja mali
i neka sam Maza,
nista mi ne fali.
*
Ni kafu na miru,
ne moze da pije,
u maminom krilu,
najlepse mi je.
*
Ponekad se ljuti
da je malo gusim,
alii znam ja dobro,
sta joj je u dusi.
*
Je l brzo ce proci
godine i leta,
kada ja odrastem,
ostace joj seta.
*
Kad sam bio mali,
da sam bio Maza
i da mi njen zagrljaj
bio ko oaza..
ZEBA Na mome tremu zebe preozebla zeba. Trepere joj krilca i grudići žuti, malaksalo gleda put sumornog neba, ledeni joj vetar sjaj u oku muti. Kad joj tiho priđoh s mrvicama hleba nožice joj tanke više ne skakuću- na dlan mi se sruši preozebla zeba… Sa tugom u srcu uneh je u kuću. Stavih je … Настави са читањем “ZEBA – Miljojko Milojević”
ZEBA
Na mome tremu zebe preozebla zeba.
Trepere joj krilca i grudići žuti,
malaksalo gleda put sumornog neba,
ledeni joj vetar sjaj u oku muti.
Kad joj tiho priđoh s mrvicama hleba
nožice joj tanke više ne skakuću-
na dlan mi se sruši preozebla zeba…
Sa tugom u srcu uneh je u kuću.
Stavih je kraj peći i… ožive zeba!
Uzlete na prozor.I noć vide ledenu i crnu,
povrati se natrag mrvicama hleba,
pokupi ih, oknu prnu i… tužna se vrnu…
Tužna!?
(…?…)
Jer u njenom kodu
od iskoni, od Postanja, stoji
da i kad se bele smrti boji,
više voli šume, nebo i Slobodu
no peć moju toplu, mrvice i vodu…
(c) Miljojko Milojević
Poezijascg, 24. Avgust 2009.g.
Komentara:6;Pročitano:101;Ocena:5
Isklesati statue Iz tvojih misli Može samo zvezda Pod poderanim kapkom
Isklesati statue
Iz tvojih misli
Može samo zvezda
Pod poderanim kapkom
Za mnom krenu Potok mesečine — U strahu da Ne ——- ostane sam
Za mnom krenu
Potok mesečine —
U strahu da
Ne ——- ostane sam
Blista zito,ljupke bulke,blistu mladi suncokreti. Okrepljeni snaznom pljuskom kog cekase da doleti.. Behu dugo na kraj snage,na umoru i bez nade, da ce nebo da pocrni,u tom casu kisa pade! * Zedno pije majka Zemlja,da joj ceda snagu vrate, da podignu gore glavu,da se snagom obogate! Pa bujaju njive,polja,bokore se bulke male, poljsko cvece se … Настави са читањем “Pljusak…”
Blista zito,ljupke bulke,blistu mladi suncokreti.
Okrepljeni snaznom pljuskom kog cekase da doleti..
Behu dugo na kraj snage,na umoru i bez nade,
da ce nebo da pocrni,u tom casu kisa pade!
*
Zedno pije majka Zemlja,da joj ceda snagu vrate,
da podignu gore glavu,da se snagom obogate!
Pa bujaju njive,polja,bokore se bulke male,
poljsko cvece se raduje posle ove kise pale!
*
Pa stasaju i jacaju,pokrepljeni kisom,suncem,
lelujaju i blistaju,snaznim duhom vrelim srcem!
Cuvaj nebo,moja polja,moje bulke moja zita!
Cuvaj zute suncokrete,nek’ godina bude sita!
*
Padaj kiso,padaj draga misli ti na polja moja
na ta zita rodna zlatna,polja imam nemam broja…
Molila je tako Zemlja molila je moc sa neba,
da joj polja budu srecna,zato sad njoj kise treba!
*
Dobili su snagu zelju pa sijaju ko dragiulji
a Zemlja se zahvaljuje sto se njeni boli culi!
Vapaj majke sto se moli za svoj porod sto se brine,
posle ove drage kise mocno Sunce neka sine!
*
Posle kise trebam Sunce molili su polja zita,
smenjujte se kiso Sunce,da godina bude sita!
Moli Zemlja moli majka! Za bulke za polja zita,
moli moci sa nebesa da godina bude sita!!
*
*Dragana Ilievska*