Добродошли!
Videh usta kako se pomiču Nečije ruke kako ih po senci prate Kako se noge bezizlazno traže Srpustih Kapke I Pepoznah Bedu
Videh usta kako se pomiču
Nečije ruke kako ih po senci prate
Kako se noge bezizlazno traže
Srpustih
Kapke
I
Pepoznah
Bedu
Meluzina U neko doba zahuji vetar i zemlju prekri laticama iz kojih jesen ispi nektar a zemlju osveži kapljicama. Prozorsko okno u ritmu lupka, u kući davno napuštenoj, opijen dahom jednog trenutka prilazim senci zamišljenoj. Nemirni talasi bedeme ruše samo na korak od priviđenja mogu dotaći telo bez duše obuzet bolom iz … Настави са читањем “MELUZINA – TatjanaDj”
Meluzina
U neko doba zahuji vetar
i zemlju prekri laticama
iz kojih jesen ispi nektar
a zemlju osveži kapljicama.
Prozorsko okno u ritmu lupka,
u kući davno napuštenoj,
opijen dahom jednog trenutka
prilazim senci zamišljenoj.
Nemirni talasi bedeme ruše
samo na korak od priviđenja
mogu dotaći telo bez duše
obuzet bolom iz sažaljenja.
Sećanja naviru ko kapi kiše
nošena ritmom njenog glasa,
njenim mirisom vazduh odiše
zove me njena ruka spasa.
Ugledao sam je u tami,
okupanu vodom visina,
jedan trenutak bićemo sami
ja i boginja Meluzina.
Požuda njenog pogleda boli
božanska naspram smrtnog mladića,
nevoljno vodu u krv mi doli
veličajući nemoć slabića.
Dozivam je u magli kiše
želeh da mi oprosti sada,
teret grehova ne mogu više
nositi pleća što nisu mlada.
Senkama sumnje prkosim sreći
dok staro okno udara jače,
u igri istine želi poreći
da srce jedno iskreno plače.
MIRIS BOŽURA Pusto je Kosovo polje, vrapci kljucaju vreme. Vetar doneo nespokoje, i na pleća teško breme. Božuri više ne cvetaju, seta dušom piri. Otišli su, da ne smetaju, da razum srce smiri. Otišli su, prognanici mnogi, od zlih komšija da se sklone. Šamarom baborogi, nepravdu danas gone. Sloboda se danas čini daleka, dok im … Настави са читањем “Promocije knjiga – MIRIS BOŽURA – Ljubodrag Obradović”
MIRIS BOŽURA
Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.
Božuri više ne cvetaju,
seta dušom piri.
Otišli su, da ne smetaju,
da razum srce smiri.
Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu danas gone.
Sloboda se danas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.
Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.
(C) Ljubodrag Obradović
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ИГРА СЕНКИ Понесе ме игра сенки у Лиму и дуго узводно води до Плавског језера и Грнчара крај којих моја радост прерасте у риму. У мени оживеше пролећа позната кад знане птице запевушише у лугу и као злато засијаше ми очи кад у води угледах дугу. Учини ми се да се и вода … Настави са читањем “Пеко ЛАЛИЧИЋ, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 30”
ПЕКО ЛАЛИЧИЋ
ИГРА СЕНКИ
Понесе ме игра сенки у Лиму
и дуго узводно води
до Плавског језера и Грнчара
крај којих моја радост
прерасте у риму.
У мени оживеше пролећа позната
кад знане птице запевушише у лугу
и као злато засијаше ми очи
кад у води угледах дугу.
Учини ми се да се и вода заталаса
па као некада запевах из свег гласа
и одјекну песма стара
до најудаљенијег струка
шевара.
Na ovom stablu visi civilizacija. Visi leptir i njegova larva. Visi pauk i crna mreža. Visi suza. Visi izdaja, laž i prevara kao izdanak na majskoj grani. Visi nada, koju vešto skrivam- sve raspeto, u jutru i duši. I ja sam okačena o istu granu. Ali nisam iznova rođena.
Na ovom stablu
visi civilizacija.
Visi leptir
i njegova larva.
Visi pauk
i crna mreža.
Visi suza.
Visi izdaja,
laž i prevara kao
izdanak na majskoj grani.
Visi nada,
koju vešto skrivam-
sve raspeto,
u jutru i duši.
I ja sam okačena
o istu granu.
Ali nisam iznova rođena.
Zlatna ptica U spletu gustih noćnih niti što jednom rečju zovu tama, na bezbroj mesta može se skriti ptičica jedna, tužna i sama. Zašto je tuga na licu njenom i zašto beži putem samoće? Zato što lovac za nežnom senom juri i pticu uloviti hoće. U spletu gustih noćnih niti kutaka mnogo … Настави са читањем “ZLATNA PTICA-Tatjana DJ”
Zlatna ptica
U spletu gustih noćnih niti
što jednom rečju zovu tama,
na bezbroj mesta može se skriti
ptičica jedna, tužna i sama.
Zašto je tuga na licu njenom
i zašto beži putem samoće?
Zato što lovac za nežnom senom
juri i pticu uloviti hoće.
U spletu gustih noćnih niti
kutaka mnogo al sreće malo
jer samo jedan razlog postoji
zašto je lovcu do ptice stalo.
Nekada davno…malena ptica
leteći nebom po taktu klatna
požele želju veselog lica
da su joj krila sjajna i zlatna.
Želela žarko da joj se dive
kad zlatom obasja predele sive
i prepoznaju raskošnog leta
na drugoj strani zemaljskog sveta.
Čudna lepota ptici je data
no srećna ona nije zbog toga,
sad krila njena od čistog zlata
sjajem zasenila krila mnoga.
U spletu gustih, noćnih niti
nikada srećna neće biti,
cena visoka za krila zlatna
njena sloboda je nepovratna.