Дан: 25. март 2011.

POGUBNE BELEŠKE Aca Gajević

…pogubne beleške… POGUBNE BELEŠKE   Da smisao ove pesme nema tebe kao činjenicu, i mene kao sabirni centar bilo bi to ravno pogubnoj belešci, i praznini, praznini u reči.   Sve moje košmarne noći kao da su pozornica a zbilja uloga je tvoja Zavisno od scene preživljavam dotični bol.   Nema te u suncu a … Настави са читањем “POGUBNE BELEŠKE Aca Gajević”

…pogubne beleške…

POGUBNE BELEŠKE

 

Da smisao ove pesme

nema tebe kao činjenicu,

i mene kao sabirni centar

bilo bi to ravno pogubnoj belešci,

i praznini,

praznini u reči.

 

Sve moje košmarne noći

kao da su pozornica

a zbilja uloga je tvoja

Zavisno od scene preživljavam

dotični bol.

 

Nema te u suncu a ni mesecu!

Skrivena si u tami,

i sva moja jutra

zamiru brzinom svetlosti

..u smiraju čekam te naviknut

na epizode izgubljenih nada,

i moja duša je kinoteka

arhiviranih obeležja…

Uz sliku, bez reči

košmari su

neizbrisiva sećanja.

 

A G

Magična polja – Sandra Miladinović

MAGIČNA POLJA   Znas bice kasno ako dopustis da sama dodirnem nebeske daljine, i da mi pogled slucajno odluta, tamo deleko preko pucine, koja ne postoji u mome kraju! U mome kraju polja su magicna, carbno semenje nice i raste, ujutru kada leto je, laste nadlecu, slavuji pevaju najlepsu pesmu… tajnu da voleti treba do … Настави са читањем “Magična polja – Sandra Miladinović”

MAGIČNA POLJA

 

Znas bice kasno ako dopustis

da sama dodirnem nebeske daljine,

i da mi pogled slucajno odluta,

tamo deleko preko pucine,

koja ne postoji u mome kraju!

U mome kraju polja su magicna,

carbno semenje nice i raste,

ujutru kada leto je, laste nadlecu,

slavuji pevaju najlepsu pesmu…

tajnu da voleti treba do beskraja,

leteti kao da krila imas,

ljubiti vetrove, zvezde dodirivati,

igrati u kolu prelepih vila.

Znas bice kasno ako dopustis,

da polako opet sama sidjem

srebrnim kocijama mirno na tlo!

Tad bice kasno da kazes to “VOLIM TE”,

jer puna casa ce biti prazna,

haljine bele neizguzvane,

a ja cu pijana ipak biti od nebeskog vina sto sam pila!

Mozes li da zamislis mirnocu duse, i ruke sto se spustaju niz telo,

korak sto polako ide put reke i jedno nekada vrelo telo,

koje ce tada sasvim sito, ko posle bezbroj dodira zarkih,

biti jedna mirna luka….

Ne, ti to nikada neces da shvatiš!

(c)Miladinovic Sandra

Rekla bih — Marina Adamović

ja nisam ja ja sam ona što skida svoju kabanicu i ostavlja je na moj sto ta što me u stopu prati kada bih joj izmakla nekada me naljuti a nekad je i  ne vidim ta što miruje dok ja vrištim ta što psuje kada sam daleko ta što će gledati krupnim očima kad ja … Настави са читањем “Rekla bih — Marina Adamović”

ja nisam ja

ja sam ona

što skida svoju kabanicu

i ostavlja je na moj sto

ta što me u stopu prati

kada bih joj izmakla

nekada me naljuti

a nekad je i  ne vidim

ta što miruje dok ja vrištim

ta što psuje kada sam daleko

ta što će gledati krupnim očima

kad ja budem napustila svet

Mislim… — Marina Adamović

u ovoj sobi pored kreveta rasla je moja jela divna srećna raspevana iglicama je vešto milovala ptice i leptire i mene . jednom se desi čudo . nekoliko pristojnih stvorova zakuca i uđe sa testerama uz osmehe utehe blaženstva posekoše je bez obrazloženja . tacno znam kada je to bilo juče ne ne prošlog meseca … Настави са читањем “Mislim… — Marina Adamović”

u ovoj sobi pored kreveta

rasla je moja jela

divna

srećna

raspevana

iglicama je vešto milovala

ptice i leptire i mene

.

jednom se desi čudo

.

nekoliko pristojnih stvorova

zakuca i uđe

sa testerama

uz osmehe utehe blaženstva

posekoše je

bez obrazloženja

.

tacno znam kada je to bilo

juče

ne ne

prošlog meseca

o ne

ipak

nekoliko dana pre

 

*** — Marina Adamović

*** Jesenje lišće i tuđe misli razbacane skupljam *** Tišina ječi i burno razdire postelju za snove *** Napišem pa bacim — jutro rasklopi i osvetli moje ime

***

Jesenje lišće

i tuđe misli

razbacane skupljam

***

Tišina ječi

i burno razdire

postelju za snove

***

Napišem pa bacim —

jutro rasklopi

i osvetli moje ime