Дан: 29. март 2011.

NADA, LJUBAV i VERA

 

Cini se ponekad da previse nade,

 I previse maste bude moja cula!
Cini se ponekad da sam vragolanka,

sto joj korak igra, sto trci ko srna!

Celi zivot donosi trenutke i

prolaze kraj nas razni karnevali,

al ponos nam neda, il nema sujeta,

da priznamo da smo cesto sami, sami…

A nje se bojimo, samoce iz magle,

sto vreba potajno svaku nasu misao!

Vitezovi mi smo sto u borbi sa sobom,

sedamo u kola i jurimo ludo,

smisljamo razloge da ruku pod ruku,

uz veselu  muziku i sa strascu vrelom,

igramo na podijumu neku tajnu igru,

smejemo se, uvijamo telo!

Ali svest nam kaze, dok oci nas prate,

merak nam je samo, samo jedna zelja,

da ljubimo ludo, strasno i zanavek,

da nedamo dusi da je bez strpljenja!

Nama treba casa prepuna vina,

sto ga cine, nada i ljubav  i vera!

Sreca to je mudrost sto satkana jeste

Iz cvrstih temelja  i upornih  htenja!

i svaka ce zora nasa  – osvanuti belja!

 

 

© Miladinovic Sandra

 

 Strepim da zaboravljas

 

Strepim da zboravljas

Nesto vrlo bitno!

Srce mi  kuca pa stane,

za tren ko da nema me,

ja ko list sam sa grane u jesen sto opada,

a, u prolece ponovo  svetlosti stremi!

Strepim da zaboravljas,

da ne vidis to u meni!?

 

A u oku plamti samo jedna zelja,

i dala bih joj ime da se pamti!

Da nocu svetli ko zvezda,

a jutrom da mirise na vecnost!

Strepim da zaboravljas ,

koliko smo samo mali,

zivot  ko tren, a tren ko trzaj!

Senka mi licem prolazi,

Tajim sta me lomi!

 

Strepim da zaboravljas?

Uvek cu da postojim!

 

© Miladinovic Sandra