Добродошли!
Bogatstvo ne čine sjaj i kadifa- niti pod maskom lice prepuno lucidnosti i podlosti, ni prazne reči nabacane i lažne… Pod crnim velom spletki prekrivene tuđe sudbine i životi… Bogatstvo je imati poštene i iskrene ljude oko sebe, sigurnost i istinu u sebi, stub postojanosti i svest realnosti -svetlost koja to društvo kroz tamu života … Настави са читањем “…..”
Bogatstvo ne čine sjaj i kadifa-
niti pod maskom lice prepuno lucidnosti i podlosti,
ni prazne reči nabacane i lažne…
Pod crnim velom spletki prekrivene tuđe sudbine i životi…
Bogatstvo je imati poštene i iskrene ljude oko sebe,
sigurnost i istinu u sebi,
stub postojanosti i svest realnosti
-svetlost koja to društvo kroz tamu života prati!
Zora Bršljan Rosa poletuša Preslikani jučerašnji dan . Koliko godina objašnjavam sebi Da je sreća progon Iz Zemnoga vira
Zora
Bršljan
Rosa poletuša
Preslikani jučerašnji dan
.
Koliko godina objašnjavam sebi
Da je sreća progon
Iz
Zemnoga vira
Videh usta kako se pomiču Nečije ruke kako ih po senci prate Kako se noge bezizlazno traže Srpustih Kapke I Pepoznah Bedu
Videh usta kako se pomiču
Nečije ruke kako ih po senci prate
Kako se noge bezizlazno traže
Srpustih
Kapke
I
Pepoznah
Bedu
Meluzina U neko doba zahuji vetar i zemlju prekri laticama iz kojih jesen ispi nektar a zemlju osveži kapljicama. Prozorsko okno u ritmu lupka, u kući davno napuštenoj, opijen dahom jednog trenutka prilazim senci zamišljenoj. Nemirni talasi bedeme ruše samo na korak od priviđenja mogu dotaći telo bez duše obuzet bolom iz … Настави са читањем “MELUZINA – TatjanaDj”
Meluzina
U neko doba zahuji vetar
i zemlju prekri laticama
iz kojih jesen ispi nektar
a zemlju osveži kapljicama.
Prozorsko okno u ritmu lupka,
u kući davno napuštenoj,
opijen dahom jednog trenutka
prilazim senci zamišljenoj.
Nemirni talasi bedeme ruše
samo na korak od priviđenja
mogu dotaći telo bez duše
obuzet bolom iz sažaljenja.
Sećanja naviru ko kapi kiše
nošena ritmom njenog glasa,
njenim mirisom vazduh odiše
zove me njena ruka spasa.
Ugledao sam je u tami,
okupanu vodom visina,
jedan trenutak bićemo sami
ja i boginja Meluzina.
Požuda njenog pogleda boli
božanska naspram smrtnog mladića,
nevoljno vodu u krv mi doli
veličajući nemoć slabića.
Dozivam je u magli kiše
želeh da mi oprosti sada,
teret grehova ne mogu više
nositi pleća što nisu mlada.
Senkama sumnje prkosim sreći
dok staro okno udara jače,
u igri istine želi poreći
da srce jedno iskreno plače.