Дан: 4. март 2011.

Десило се кобајаги

 

У машти се жеље друже

тамо расту шире, дуже.

У машти је све могуће

замерити нико неће.

Маштање ћу једно рећи

причаћу вам о тој срећи

радости ми много пружи

јер маштање томе служи.

У тој причи, ја сам вила

и наравно, имам крила

помоћи ћу нежном створу

немоћном у плавом мору.

Прича има свој почетак

десила се баш у петак,

срећа права у тој вести

није био тринаести.

Уз дигнутог сидра хук

испловио Морски вук,

с мало људи од посаде

што ленчаре од досаде.

Кренули су у походе

својој ћуди да угоде,

са богатством да се врате

и зараде своје плате.

На палуби чу се узвик,

примећен је слепи путник.

Кувар гори, ал од беса

нестаде му парче меса.

То је нека гладна зверка

када одмах храну мерка,

сласти њеној доће крај

кад угледа сабље сјај.

И под вођством капетана

потрчали са свих страна

спремни да се храбро боре

баце путника у море.

Несрећник у страху јурца,

преплашена једна куца

беше слепи путник тај

што му прети тужан крај.

Бежи лево, бежи десно

ал на броду свуд  је тесно,

скупи снагу, стисне очи

и право у море скочи.

Разјарена маса кличе

и с посадом брод одмиче,

а кученце нежно, мило

на пучини само било.

Избегао сабље сјај

но ипак му прети крај

допливала кад је чула

ову буку баш ајкула.

Тад у прави стижем час

да понудим куци спас,

чудесна сам ипак вила

спасиће га моја крила.

полетесмо у белину

под небо нас крила вину

огреја нас сунца сјај

а маштању дође крај.

 

 

Свако има своју звезду

 

Зведицу ћу позвати са неба,

тако сјајна ноћас мени треба.

Без ње сан ми немиран и лак

јер га плаши много страшан мрак.

 

Радо ће ми звездица помоћи

да усамљен нисам сваке ноћи.

Лепо ћу јој име даривати

да је могу лакше дозивати.

 

И сијаће над креветом мојим

поред ње се више сна не бојим,

најлепши ми снови с њом долазе

својим светлом покаже им стазе.

 

Вратићу је небескоме двору

кад очврсне санак ми пред зору,

кад небески цветак замирише

жутим сјајем мрака нема више.

 

Месец другар открио ми тајну

свако дете има звезду сјајну,

нек пожури што пре да је нађе

и сањаће тада снове слађе.