Дан: 18. март 2011.

OVO DANAS…

OVO DANAS

U trenu trenutnog stanja uma

Ne postoje reči,samo ćutnja

Čekaš šta je to iza

A ono samo slutnja

 

Nekad je suvišan uzdah

Treptaj kao večnost težak

Uzalud težnja u poklič tela

Nemir radosti skoro je redak

 

Nauči se s’ vremenom tišina

I čudno,živi se sa tim

Rado bi sve da menjaš

Sa sobom ili sa kim

 

Trun si sebi u oku

Kroz maglu sagledaš promaju

Ima u tebi sunčevih stopa

Staze te ove ne poznaju

 

Nije ovo ružan san

Budan si i s’ pravom buntovan

Ne čuju te samo osluškuju

Za sad’  im nisi otrovan

 

Poželiš da oblak si samo

I živiš dok kišu čekaš

Prospeš sve gordosti iz duše

I smiren zemlji se predaš

 

Poželiš da još si manji

Od ove svoje zbilje

A opet se o tebe spotiču

Iz dana u dan sve divlje

 

Besan si i surov živote

Grizeš se i gde te ljube

Spotičeš korake neshvaćen

Dok vrednosti same se gube

 

Nauči se s’ vremenom tišina

I čudno,živ si a život težak

U trenu trenutnog stanja uma

Sve dok dišeš ne sluti se završetak…

 

Aca Gajević

krik ranjenog orla…

KRIK RANJENOG ORLA

 

Samo da zaspim…

..hodaću stazom svetlosti

U tajni meseca osetiću žubor

..devičanskih izvora

Hodaću oblakom umilnih kiša

..tražeći munju što hrani

.tvoju uzavrelu krv

 

Samo da zaspim…

.bio bi mi svet pri ruci

U očima lepota

..i tananost tvoje kože

Bila bi mi kao duša u duši..

.osmeh koji vedri ustajalu tišinu

 

Al‘  samo se tešim..

.kovitalac lomi osećanja,

i krik ranjenog orla

..drži me budnog

Al` samo se tešim

..da u san mi dođeš..

.i uspomenu iz senke oživiš

U toplini postelje

 

Bila bi to varka tvoje daljine.

 

(C) Aca Gajević

TAJNA…

TAJNA

Ne moram te osetiti

celu,

biti u tebi

kao vulkan pred prasak…

dovoljno je da sam ti tu

kao neprestani

dasak vetra

koji te ježi

Ne moram te zvati

svojom uzburkanom strascu

koja se u meni koreni,

dovoljno je da ti se blažena

u meni širis

a da to ne znaš,

i nećeš znati

Lepo je dok si mi život,

ako to kažem

tonem u ponor

gde uzalud sve su tajne…

Ne moram te tražiti

međ’  raznim biljem

kao travar što svet vida…

dovoljno je samo

očima mojim

sto živis duboko u njima.

 

(C) Aca Gajević