Месец: фебруар 2011.

Utopljene gladi-Stefan Besovic

Kraljica je rodila kceri, istog dana je umrla od sramote… Mi,njeni nerodjeni sinovi cekali smo u redu za hranu, ukrali smo kupone prethodnog dana… Kazu da je smrt tisinom isisala zivot, sa usana Bodlera,koliko samo praznih bajki… Ja znam,da je on,Dante posrnule epohe, umro od gladi,jer nije vjerovao u novac. Bude se prve price stidljivih … Настави са читањем “Utopljene gladi-Stefan Besovic”

Kraljica je rodila kceri,

istog dana je umrla od sramote…

Mi,njeni nerodjeni sinovi

cekali smo u redu za hranu,

ukrali smo kupone prethodnog dana…

Kazu da je smrt tisinom isisala zivot,

sa usana Bodlera,koliko samo praznih bajki…

Ja znam,da je on,Dante posrnule epohe,

umro od gladi,jer nije vjerovao u novac.

Bude se prve price stidljivih sjecanja,

zarobljeni u vjestackim stihovima,

nisu nam znali objasniti,

zasto nikada necemo vidjeti svjetla Pariza.

Koza sputava svu ljepotu praznine,

ispunjenu mirisom crvene boje…

Ne umijem disati,jednostavno ne mogu,

zaboravim da je to nuzno raditi,

ne bi li ostao ziv,ali ne mogu suvise boli.

Plakao bih danima,drzeci glavu u rukama,

ali bola jos uvjek nisam svjestan…

Koliko samo mrzim svoje ruke,

narusavaju sklad njene kose.

Gledao sam njene rijeci

i u prolazu dotakao svaku misao.

Vrijeme se slivalo niz naga tijela,

ostavljajuci pukotinu za sobom,

taj iskreni osmijeh…

Promrzlim prstima pleli smo vijence,

nikad odsanjanih snova,

nebo se osjecalo u plucima,

dok su stranci saputali…

Zasto smo rodjeni?

Strankinja — Marina Adamović

Pričao je dugo o crkvi, postu, o Hristu, Vitlajemu; bog je sanjivo gužvao oblake, probirao ko-zna-čiju jabučicu slasno, i pljuckao koščice na mladićevu dušu; – tu iskoči zmija pohlepnica i steže mu noge lezijom na mozgu – plakao je pružajući slepljene dlanove — kome, druže? Opakoj bolesti? Parohijan obavlja službene besede, a ti? Još uvek … Настави са читањем “Strankinja — Marina Adamović”

Pričao je dugo o crkvi,

postu,

o Hristu,

Vitlajemu;

bog je sanjivo gužvao oblake,

probirao ko-zna-čiju jabučicu

slasno,

i pljuckao koščice na mladićevu dušu;

–

tu iskoči zmija pohlepnica

i steže mu noge lezijom na mozgu

–

plakao je

pružajući slepljene dlanove —

kome, druže?

Opakoj bolesti?

Parohijan obavlja službene besede,

a ti?

Još uvek misliš -okovan si

da okaješ teške grehove i srce…

i da je Isus  raspet oživeo

da usliši naše grupne molitvice?

Mašta, druže, mašta…

Vratiću se kad izgubim sluh;

–

otpuzila sam sa zmijarnika,

od druga osta slepa nada

koja se loži na oče-iže-jesi-na nebesi…

–

moja je bezbožna idiotski manja

i tebi, druže, predsmrtno strana…

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 29

Пеко ЛАЛИЧИЋ СВИТАЊУ У СУСРЕТ – супрузи Мирјани Погледом до звезда свитању у сусрет наша јасика искорачила у корак јој се уплићу пчеле цветови и петлови и ми песмом зоркињом

Пеко ЛАЛИЧИЋ

СВИТАЊУ У СУСРЕТ

– супрузи Мирјани

Погледом до звезда
свитању у сусрет
наша јасика
искорачила

у корак јој се уплићу
пчеле
цветови
и петлови

и ми

песмом
зоркињом

Пеко Лаличић, ИЗГОВАРАМ СЕБЕ – 27

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ ПЕВАМ СВИТАЊЕ Певам свитање пева ме свитање пој поља поји дукате докласава свитање се у води оглашава певамо заједно.

ПЕКО ЛАЛИЧИЋ

ПЕВАМ СВИТАЊЕ

Певам свитање
пева ме свитање

пој поља поји
дукате докласава

свитање се
у води оглашава

певамо заједно.

A-f-o-r-i-z-a-m — Marina Adamović

Demokratija je Demos koji krati svako “Ja”… ……………………………. Srbija je nekom majka, nekome maćeha,a meni — samo tetkica u višednevnom štrajku.

Demokratija je Demos koji krati svako “Ja”…

…………………………….

Srbija je nekom majka, nekome maćeha,a meni — samo tetkica u višednevnom štrajku.

Nada — Marina Adamović

mreža na dlanu se prikriva zatvaram oči osluškujem titraj bila u kapi kiše podržava nadu ****** Na krošnji drhtaj mladog lišća. — Znam da to inje zeleni od tuge.

mreža na dlanu se prikriva

zatvaram oči

osluškujem

titraj bila u kapi kiše

podržava nadu

******

Na krošnji drhtaj

mladog lišća.

— Znam da to inje

zeleni od tuge.

Priznajem — Marina Adamović

Snevanje i zloslutna tama. Hvališa sam. Nasrtljiva.  Mekušac. Izveštačena. Prevarant i bezvoljna. Previše sam sigurna u sebe.  O, bestidna… Nepristojna. Neopredeljena. Depresivna. Čak – pohotna u ludosti. Sviće. U gradu — buka… O svemu sam pisala ove noći. Predosećanje. Reci su rasute po postelji. Hej, savesti, bezimo do brda! Tamo —  sinji totem i žalosna … Настави са читањем “Priznajem — Marina Adamović”

Snevanje i zloslutna tama.

Hvališa sam. Nasrtljiva.  Mekušac.

Izveštačena. Prevarant i bezvoljna.

Previše sam sigurna u sebe.  O, bestidna…

Nepristojna. Neopredeljena.

Depresivna.

Čak – pohotna u ludosti.

Sviće.

U gradu — buka…

O svemu sam pisala ove noći. Predosećanje.

Reci su rasute po postelji.

Hej, savesti, bezimo do brda!

Tamo —  sinji totem i žalosna vrba