Дан: 20. јул 2010.

UMESTO REČI – Ljubodrag Obradović

UMESTO REČI… Umesto reči, muzika… Umesto milovanja, ponor… Stojim na uglu, igram na vetru, lebdim po svetu svog sećanja. Koliko sam želeo nežnost, koliko sam puta sa prezirom, odbacio budućnost, koliko sam maštao o sreći? Na svetu igraju samo zli. Zanos je bled pokušaj promašenih. U cvetu mladosti, greške su senke nad dušom. Ja neću … Настави са читањем “UMESTO REČI – Ljubodrag Obradović”

Ljuba

UMESTO REČI…

Umesto reči,
muzika…
Umesto milovanja,
ponor…

Stojim na uglu,
igram na vetru,
lebdim po svetu
svog sećanja.

Koliko sam
želeo nežnost,
koliko sam puta
sa prezirom,
odbacio budućnost,
koliko sam
maštao o sreći?

Na svetu
igraju samo zli.
Zanos je
bled pokušaj
promašenih.

U cvetu mladosti,
greške su
senke nad dušom.
Ja neću
da priznam poraz.

Volim muziku,
umesto reči…
Trag mi zveči,
lepotom…
Korak mi tutnji,
tamom…

Svetlo zore
nadu donosi.
I poraz je
ponekad pobeda.
I slom
buduđnost donosi.

Umesto reči,
muzika…
Umesto praznih reči,
spokoj…

(C) Ljubodrag Obradović

Nesanica — Marina Adamović

Ludilo je najbolji ukrotitelj života Kada su me proglasili nesuvislom strahovima sam poklonila konje u galopu Sada slobodno simuliram mrtvaca +++ Prividno postojati znači biti slovo koje od smrti beži u oko Prividno nepostojati znači baciti grlo u reku i prepustiti ga mamcu +++ Ne sećam se ničeg Ptica mi je tumačila san Eva je … Настави са читањем “Nesanica — Marina Adamović”

Ludilo je

najbolji

ukrotitelj

života

Kada su me proglasili

nesuvislom

strahovima sam

poklonila

konje u galopu

Sada

slobodno

simuliram

mrtvaca

+++

Prividno

postojati

znači

biti slovo

koje

od smrti beži

u oko

Prividno

nepostojati

znači

baciti grlo

u reku

i

prepustiti ga mamcu

+++

Ne sećam se

ničeg

Ptica mi je

tumačila

san

Eva je bacala

jabuke

i pogodila nju

Adam je pobegao

na vreme


У стену да се…

Из ког се мора преда мном створи док сам празних мисли шетао плажом надајући се да никог нема? Дал’ те то Нептун посла пред мене да ми трајно памет помутиш или си само хтела да тело своје заносно покажеш бедном смртнику. Са ког си неба пред мене сишла, док сам зидао кулу од песка и … Настави са читањем “У стену да се…”

Из ког се мора преда мном створи
док сам празних мисли шетао плажом
надајући се да никог нема?
Дал’ те то Нептун посла пред мене
да ми трајно памет помутиш
или си само хтела да тело своје
заносно
покажеш бедном смртнику.

Са ког си неба пред мене сишла,
док сам зидао кулу од песка
и у тренутку ми узела дах?
Дал’ те то Јупитер посла са неба
да ме опчиниш за сва времена
или си само хтела да телом својим
заносним,
смртника грешником учиниш.

Дал’ те из подземља погани Плутон
на морску стену посла
да у тренутку узмеш ми душу
Или си сама хтела
да дођеш пред моје очи
да не пожелим више ништа друго да видим
и да ја, бедни смртник,
због жеље у паклу горим.

Нимфо, богињо…
да се у стену претворим
а ти се по мени опружиш
у седмом кругу пакла док горим.

SJEĆAM SE – Duško Vujović

  Sjećam Se Sjećam se da je šetala sama. Sjetim se toga veoma često. Sjećam se da sam ponekad dugo čekao Na kraju mosta da se pojavi… Bože kako sam  tada volio to mjesto. Sjećam se i svakog trenutka koji sam sa njom U mislima proveo. Sjećam se te samoće u kojoj sam uživao Sjećam … Настави са читањем “SJEĆAM SE – Duško Vujović”

 

Sjećam Se

Sjećam se da je šetala sama.
Sjetim se toga veoma često.
Sjećam se da sam ponekad dugo čekao
Na kraju mosta da se pojavi…
Bože kako sam  tada volio to mjesto.

Sjećam se i svakog trenutka koji sam sa njom
U mislima proveo.
Sjećam se te samoće u kojoj sam uživao
Sjećam se…
Sjećam se
Da sam joj jednom umalo nešto rekao
Odnosno nešto sam joj htio reći.
Joj… Sjećam se i kako sam samo tada strekao,
Kako sam se presjekao
I ne znam ni sam koliko vremena ostao tu… sjedjeći.

Sjedio sam sam na klupi za dvoje i nije me bilo stid.
A ona, svake večeri šetala je ispod svetiljki
Kroz noći koje je obasjavala,
Tu ispred moje samoće koju mi je nekom divnom lakoćom davala.

Sjećam se bilo je ljeto; a ona, ona bila je dama.
I znam da tog ljeta na grad noć nije nijedna pala.

Sjećam se i kada je otišla.
Svetiljke počeše da trepere, skoro da se gase;
Ja na  mostu više nikada zastao nisam,
Klupu gledam iz prikrajka(ili ona mene….ne znam).
Nestaše ti koraci uz koje se šetalište provodilo.

I zbilja dok nije otišla, na grad nijedna noć  nije pala,
Jer su njene oči od svake noći pravile predivno (pjesničko) veče.
I da…sjećam se….
Dobro se sjećam i kako sam strekao onda kad sam joj htio nešto reći
A… htio sam joj reći samo-
“Dobro veče.”

 

Duško Vujović

http://www.youtube.com/watch?v=cR1AYtiEzSI