Добродошли!
IZNENADI ME To još nisam doživio Iznenadi me Makar me ubila Makar mi ubila oca Onako golišavog I raspuvanog Kada je pomislio Da mi dodirne majku Iznenadi me Sada Ovog trena Ne misliš valjda Da ću živjeti Do kraja svog života Pa nisam ja Crkve rušio Da budem Toliko kažnjen Da toliko kotrljam Po ovom … Настави са читањем “IZNENADI ME – Rade Jolić”
IZNENADI ME
To još nisam doživio
Iznenadi me
Makar me ubila
Makar mi ubila oca
Onako golišavog
I raspuvanog
Kada je pomislio
Da mi dodirne majku
Iznenadi me
Sada
Ovog trena
Ne misliš valjda
Da ću živjeti
Do kraja svog života
Pa nisam ja
Crkve rušio
Da budem
Toliko kažnjen
Da toliko kotrljam
Po ovom kamenjaru
I
Jedem
(C) Rade Jolić
Kad god smo ćutali Približavalo se nevreme Nad našim glavama… I uvek smo se pitali Zašto nam pogledi padaju Sa jesenjim listovima… I stalno smo čekali Da nas vetar rasani U setnim trenutcima … Jer nismo želeli Da nas zaborave, A zapravo nas zaboraviše S’ prvim koracima …
Kad god smo ćutali
Približavalo se nevreme
Nad našim glavama…
I uvek smo se pitali
Zašto nam pogledi padaju
Sa jesenjim listovima…
I stalno smo čekali
Da nas vetar rasani
U setnim trenutcima …
Jer nismo želeli
Da nas zaborave,
A zapravo nas zaboraviše
S’ prvim koracima …
GANUĆE Očekivano talasanje, puzi po podu, rađanje zenita, cveta na glogu, a on sluša ptice. Jasnoća se rascvetala, bežanje raspuklo i stvarnost kopriva postala. Lako je njemu, komšiji neostvarenog. Blago njoj, toj devojčici, komšinici mašte što razvlači želje u uzaludna htenja. Očekivano talasanje puzi po podu, a on sluša ptice i polako gubi nadu. Blago … Настави са читањем “GANUĆE – Ljubodrag Obradović”
GANUĆE
Očekivano talasanje,
puzi po podu,
rađanje zenita,
cveta na glogu,
a on sluša ptice.
Jasnoća se rascvetala,
bežanje raspuklo
i stvarnost
kopriva postala.
Lako je njemu,
komšiji neostvarenog.
Blago njoj,
toj devojčici,
komšinici mašte
što razvlači želje
u uzaludna htenja.
Očekivano talasanje
puzi po podu,
a on sluša ptice
i polako gubi nadu.
Blago njoj,
toj devojci,
što prati modu,
dok joj srce ne ukradu.
(C) Ljubodrag Obradović
* radi pričaj misli ćuti ako i posle toga ne shvatiš koliko dugo moraš sedeti pred svojim očima da bi se upoznao ćuti
*
radi
pričaj
misli
ćuti
ako i posle toga ne shvatiš
koliko dugo moraš sedeti
pred svojim očima
da bi se upoznao
ćuti
. Buba je pala na supu Šok ! Niti jesti Niti je prosuti Nije bilo dvoumljenja Izvukla sam jezik mačke iz usta Usisala gutljaj pod ehom oka Lagano pljunula na list bašte iz snova Sela na kamen I krenula sa ispisivanjem knjige događaja Starila sam i venula Buba je najzad mrdnula levim Pa desnim krilom … Настави са читањем “Mučionica — Marina”
.
Buba je pala na supu
Šok !
Niti jesti
Niti je prosuti
Nije bilo dvoumljenja
Izvukla sam jezik mačke iz usta
Usisala gutljaj pod ehom oka
Lagano pljunula na list bašte iz snova
Sela na kamen
I krenula sa ispisivanjem knjige događaja
Starila sam i venula
Buba je najzad mrdnula levim
Pa desnim krilom i guzom
Istresla je noge
I pridružila se žabama u boji
Mojoj sreći nije bilo kraja
Vidite li
Ja sam dobrotvor od srca
Buba je još srećnije izjavila
Hvala ti otrove
Izbavih se iz jazbine ove spodobe
Smrdljivih kljova do bola
Čuvam njenu glavu kao dokaz svoje humanosti
KAZNA Ako neko danas pomisli da je srećan Onda je glupo hrabar ili lud Trećeg nema Ja te tražiti neću Dovoljno je da znam da te ima A to nikome neću reći Neću im ni naslutiti da postojiš Tako je bolje Tako su oni saznali Da postoji zlato Pa ovu planetu oskrnaviše I srce joj … Настави са читањем “Rade Jolić KAZNA”
KAZNA
Ako neko danas pomisli da je srećan
Onda je glupo hrabar ili lud
Trećeg nema
Ja te tražiti neću
Dovoljno je da znam da te ima
A to nikome neću reći
Neću im ni naslutiti da postojiš
Tako je bolje
Tako su oni saznali
Da postoji zlato
Pa ovu planetu oskrnaviše
I srce joj iskopaše
I za sobom vrtače i ambise ostaviše
Zbor bisera
Mora preoraše
Zbog gladi
Ime izgubiše
Zbog mržnje sebe uništiše
Moj si
I TI i ONA
A i da nisi
Ja to tako osjećam
Čovjeku je nezamislivo
Da postoji nešto divno
A da nije njegovo
Ako nije njegovo
Onda ne postoji
Jer nešto savršeno
Svačije ne može biti
To nam je kazna
I zato budi tu
Gdje si sad
Ne javljaj se i ne diši
Okameni se kako bi opstao
Zubi kad osjete led
Ustuknu
Osjete bol
A kad se zariju u toplo
I meko
Polude
Da li je teško živjeti
Ako znaš
Da je život
Samo
Nestrpljivo išečekivanje smrti
Kako jedno savršenstvo
Može da stvori
Jedno takvo nesavršenstvo
Znam da nećeš progovoriti
Zato te i pitam
To mi daje nadu
Snagu
I ovo moje tijelo na štakama
Čije su noge za zemlju svezane
Još samo ovaj ponor da prevali
Da se planeti usta zatvore
Da sve zaćuti
I sve zanijemi
Da se sve smiri
Dok mi se srce porađa