Дан: 16. јул 2010.

Rade J. CVRCAK

CVRČAK                                                   pjesnikinji Marini Adamović-POETESSI     Kada se oblaci pokose na nebu A uzavrele zvijezde Pobjegnu od stida I dok se od jutarnje rike života Zatežu brda Ja obujem duboke čizme I navučem krila Od tvoga savijenog stiha Pa idem Pa letim Pa idem Pa puzim I tražim cvrčka Nego ja stalno lutam Pa … Настави са читањем “Rade J. CVRCAK”

CVRČAK

                                                  pjesnikinji Marini Adamović-POETESSI

 

 

Kada se oblaci pokose na nebu

A uzavrele zvijezde

Pobjegnu od stida

I dok se od jutarnje rike života

Zatežu brda

Ja obujem duboke čizme

I navučem krila

Od tvoga savijenog stiha

Pa idem

Pa letim

Pa idem

Pa puzim

I tražim cvrčka

Nego ja stalno lutam

Pa zalutam

 

Ja nisam pjesnik

Ja samo tražim pjesmu

I više ne smijem da dobijam

Sada samo gubim

I trubim

Pa ludim

I izludim

Ne vjeruj nikom

I spavaj

Dok ja idem da spašavam cvrčka

Od olovne zmije

Peko Laličić, TI I SUNCE – haiku

Peko LALIČIĆ TI I SUNCE – h a i k u 1. Tiho i čisto sunce se ogleda u kapi rose. 2. Na mom dlanu tvoja suza – i sunce u njoj. 3. Istog jutra preskočiste moj prag ti i sunce. 4. Gle! Mesec traži gnezdo u ševaru. 5. Ti ode. Vetar zakuca na moje … Настави са читањем “Peko Laličić, TI I SUNCE – haiku”

Peko LALIČIĆ

TI I SUNCE – h a i k u

1.
Tiho i čisto
sunce se ogleda
u kapi rose.

2.
Na mom dlanu
tvoja suza –
i sunce u njoj.

3.
Istog jutra
preskočiste moj prag
ti i sunce.

4.
Gle! Mesec
traži gnezdo u
ševaru.

5.
Ti ode. Vetar
zakuca na moje
prozore.

Sudbina dana — M.A.

. Rascepala sam dan Na pohabane reči I apsurd porekla Čekala sam da izraste novi Koji sam sadila Čupajući seme iz ogorčenja Zalila ga znojem straha i sudbine Još malo Pa će se stabljika dići Iz strasno raskopane nesanice Kad osetite cvet Znajte da nije jedini i slučajni Biće ih puno Samo dok ne shvate … Настави са читањем “Sudbina dana — M.A.”

.

Rascepala sam dan

Na pohabane reči

I apsurd porekla

Čekala sam da izraste novi

Koji sam sadila

Čupajući seme iz ogorčenja

Zalila ga znojem straha i sudbine

Još malo

Pa će se stabljika dići

Iz strasno raskopane nesanice

Kad osetite cvet

Znajte da nije jedini i slučajni

Biće ih puno

Samo dok ne shvate

Da će postojati

I kada im pokidam

Pohabane

I trenutke apsurda

Rade Jolić MOŽDA SE PRETVARA

MOŽDA SE PRETVARA I dan umire Isto kao i čovjek Samo se malo protegnu brda Samo za kratko ti sve bude jasno I onda ti oko ispadne U šoljicu sa crnom kafom Pomisliš Možda je varka Možda se samo tako pretvara Prineseš glavu prozoru A dan ne diše Samo tamni I stoji po zemlji Već … Настави са читањем “Rade Jolić MOŽDA SE PRETVARA”

MOŽDA SE PRETVARA

I dan umire

Isto kao i čovjek

Samo se malo protegnu brda

Samo za kratko ti sve bude jasno

I onda ti oko ispadne

U šoljicu sa crnom kafom

Pomisliš

Možda je varka

Možda se samo tako pretvara

Prineseš glavu prozoru

A dan ne diše

Samo tamni

I stoji po zemlji

Već stara postavka stvari

Koju će sjutra

Hrabri ljudi da remete

Malo nervozan

Izađeš na cestu

Ružno is sporo hodajući

I zagleduješ izlijepljene čitulje i plakate

I tražiš svoju sliku iz mlađih dana

A tako si i naučio čitati velika slova

Šetaš polako

Sa rukama na potiljku

Sa florom od obrva na čelu

Mašeš prolaznicima

Loše isplatljivim ljubavnicama

I tražiš

Uzrok svoje korote

Koja je možda u bolu

U noći

U vrisku

Ili

U svojoj snazi

Da se izdrži

Još jedan ovakav dan