Дан: 11. јул 2010.
Вулко Шћекић, М А Ј К А
Вулко Шћекић М А Ј К А Oнолико има руку Колико и сунце зрака, Сваком руком да по муку Ублажи до опоравка. Тужна је кад ви сте тужни. Кад сте срећни она сија. Ваш тренутак сваки ружни, Терети је и повија. Поделити лако срећу Можеш с ближњим, с било киме, И са свима што се … Настави са читањем “Вулко Шћекић, М А Ј К А”
Вулко Шћекић
М А Ј К А
Oнолико има руку
Колико и сунце зрака,
Сваком руком да по муку
Ублажи до опоравка.Тужна је кад ви сте тужни.
Кад сте срећни она сија.
Ваш тренутак сваки ружни,
Терети је и повија.Поделити лако срећу
Можеш с ближњим, с било киме,
И са свима што се срећу
И баве се било чиме.Тада су ти као браћа,
(Докле једе се и пије)
А када се за грех плаћа,
Никог од њих тада није.Ко у мишју уђу рупу,
Кад их видиш, нешто раде
А прате те к’о под лупу
И паду се твоме сладе.Само можеш њој поверит’
Своје патње, туге, муке,
Она неће изневерит’
За спас твој ће дати руке.
Rade Jolić ŽEĐ
ŽEĐ Ostavo je neprospavane Noći Karte Požudu Ostavio je Davno ostavljene snove Koji su se godinama Lomili po njegovoj glavi I sa zavišću Brojali svaku kap Ostavio je ime Za koje su ga godinama ubjeđivali Da nije njegovo A da je pravo njegovo Toliko komplikovano Da se ne može zapamtiti Sve je ostavio Ostavio je … Настави са читањем “Rade Jolić ŽEĐ”
ŽEĐ
Ostavo je neprospavane
Noći
Karte
Požudu
Ostavio je
Davno ostavljene snove
Koji su se godinama
Lomili po njegovoj glavi
I sa zavišću
Brojali svaku kap
Ostavio je ime
Za koje su ga godinama ubjeđivali
Da nije njegovo
A da je pravo njegovo
Toliko komplikovano
Da se ne može zapamtiti
Sve je ostavio
Ostavio je
I crvenokosu konobaricu Rozi
Srednjovječnu djevojku bez jedne sise
Koja je služila žestoka pića
Samo lijevom rukom
Sve je ostavio
Ostavio je i tebe
Svoju učiteljicu smijeha i smisla
Sve
Ostavio je otisak čela na šanku
I sedam punih čašica
Uvoznog tamnog konjaka
Sve je ostavo
Pa i to sve
Jer pod tolikim teretom
Ne bi mogao da krene
A bilo je krajnje vrijeme
Sve je ostavio
Poslije nekoliko dana
Umro je od žeđi