Добродошли!
MISAO O tebi, meni, nama, vama, pitanje za vreme dok postoji smisao da traje u prostoru snoviđenja stvarnosti sadašnjosti pre prošlosti da postoji i postane budućnost predstoji kao neminovni tok reke ka moru u kome dvoje plivaju kao zvezde u susretu prelamajući svetlost pri dodiru kao munje prasak razbija tišinu o obalu nedodira rađajući se … Настави са читањем “MISAO – Branka Zeng”
MISAO
O tebi, meni, nama,
vama, pitanje za vreme
dok postoji smisao
da traje u prostoru
snoviđenja stvarnosti
sadašnjosti pre prošlosti
da postoji i postane
budućnost predstoji
kao neminovni tok reke
ka moru u kome dvoje plivaju
kao zvezde u susretu prelamajući
svetlost pri dodiru kao munje
prasak razbija tišinu o obalu
nedodira rađajući se želja
je misao nastala u pogledu
pogleda od njega sve potiče
protiče živi i priča
o tebi, meni, nama, vama!
Branka Zeng
Svojim gracioznim I kadetskim korakom, pod kojima svet drobis Polako, uz strogi prizvuk stikle, prinesi I ovu moju molitvu bogovima ceznje Kao led nemocnu barku ,u srcu tvome, probaj nas da okopnis Jer samo uz tebe draga , zivot nosi neke druge teznje …
Svojim gracioznim I kadetskim korakom, pod kojima svet drobis
Polako, uz strogi prizvuk stikle, prinesi I ovu moju molitvu bogovima ceznje
Kao led nemocnu barku ,u srcu tvome, probaj nas da okopnis
Jer samo uz tebe draga , zivot nosi neke druge teznje …
Вулко Шћекић ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО Пријатељу сврати ’амо, Хоћу нешто да те питам, Желео би знати само, Је ли срећна док ја скитам. Бар понекад да л’ се сети, На бол што ми срцу даде, Дође ли јој на памети, Које ме сад море јаде. Да ли свадбу спрема скоро, Ил’ одавно сина гаји, О … Настави са читањем “Вулко Шћекић, ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО”
Вулко Шћекић
ПРИЈАТЕЉУ СВРАТИ ‘АМО
Пријатељу сврати ’амо,
Хоћу нешто да те питам,
Желео би знати само,
Је ли срећна док ја скитам.
Бар понекад да л’ се сети,
На бол што ми срцу даде,
Дође ли јој на памети,
Које ме сад море јаде.
Да ли свадбу спрема скоро,
Ил’ одавно сина гаји,
О томе би знати мор’о,
Истину ми не утаји.
Ако ли те за ме’ пита,
Да л’ сам срећан и шта радим,
Не кажи јој он још скита,
Већ сластима да се сладим.
Не растужи злато моје,
Не помути њену срећу,
Заклињем те у све твоје,
У икону и у свећу.