Дан: 3. јул 2010.

JOS JEDNA LJUBAVNA PJESMA BEZ NASLOVA

UZALUD
Ti poče nešto da tražiš
A ja ti kupih kera
Ti poče da se učiš da moliš
A ja ti kupih ruke za molitvu
I najmekši ćilim
Ti poče da gledaš
A ja ti kupih mikroskop
Ti riješi da se naučiš da ljubiš
A ja ti šake napunih zemljom
Ti pomisli da pokušaš da voliš
A ja kupih jednu ovcu
Jedan kotao
J

Karta u jednom pravcu — Marina Adamović

U agoniji misleći na baku Koja je bila jesenji list I nečujna magla u noći Rekla sam sebi Nestani Nikome ne budi godina za muku Pre nego što sam shvatila Da sam odavno sama  

U agoniji misleći na baku
Koja je bila jesenji list
I nečujna magla u noći
Rekla sam sebi
Nestani
Nikome ne budi godina za muku
Pre nego što sam shvatila
Da sam odavno sama

 

STRAH – Miro Beribaka

          Strah     Vijekovi se stiskaju u mojoj pdsvijesti. Sanjam… Sanjam a ne znam, da li su ti snovi već proživljeni životi, ili mi davni vijekovi kazuju budućnost.   Gledam… Gledam oko sebe, a ne znam da li sanjam. Strah me je da se probudim, jer ako ne sanjam, bojim … Настави са читањем “STRAH – Miro Beribaka”

 

 

 

 

 

Strah

 

 

Vijekovi se stiskaju

u mojoj pdsvijesti.

Sanjam…

Sanjam a ne znam,

da li su ti snovi

već proživljeni životi,

ili mi davni vijekovi

kazuju budućnost.

 

Gledam…

Gledam oko sebe,

a ne znam da li sanjam.

Strah me je da se probudim,

jer ako ne sanjam,

bojim se da ću budjenjem nestati.

 

A odakle i gdje nestati? 

Iz života?

U neki drugi život?

 

 

A život ovaj i život onaj,

su samo dio

jednog neprekidnog toka.

Poput vode žuborave!

 

Sad je voda, sad je oblak,

sad je java, sad je san,

smjenjuju se noć i dan…

Sad na zemlji, sad medj’ oblacima…

 

Svejedno, ništa ne razumijem,

samo se bojim budjenja!

 

(C) Miro Beribaka

Ep o hrani — Marina Adamović

. Kao dete Mesila sam vreme I u slast ga jela S drugom Titom (izvodeći Karminu buranu) Tito je aplaudirao Rukama zamazanim Mojom čokoladom Sad viljuškom čeprkam po novom I ispijam pljuvačku iz krigli Previše je presoljenih slova Kuvari su pijani od love Majko Dobro sam Samo nisam više gladna

.

Kao dete

Mesila sam vreme

I u slast ga jela

S drugom Titom



(izvodeći

Karminu buranu)


Tito je aplaudirao

Rukama zamazanim

Mojom čokoladom


Sad viljuškom čeprkam po novom

I ispijam pljuvačku iz krigli

Previše je presoljenih slova

Kuvari su pijani od love


Majko

Dobro sam

Samo nisam više gladna

AFORIZMI – Rade Jolić

AFORIZMI 1. U NJEMU ČUČI GENIJE ZATO U DŽEPU STALNO NOSI TOALET PAPIR 2. SAN SVAKE BOMBE  JE HIROŠIMA 3. OTADŽBINA ZOVE KADA ĆE VIŠE DA ZANIJEMI 4. OD VIŠKA GLAVA NE BOLI ALI BOLI UTERUS 5. NE DOZVOLJAVAM ŽENI DA STAVLJA MINIVAL! KAD NAĐEM DLAKU U SUPI ŽELIM DA ZNAM OD ČEGA JE 6. … Настави са читањем “AFORIZMI – Rade Jolić”

AFORIZMI

1.

U NJEMU ČUČI GENIJE

ZATO U DŽEPU STALNO NOSI TOALET PAPIR

2.

SAN SVAKE BOMBE  JE

HIROŠIMA

3.

OTADŽBINA ZOVE

KADA ĆE VIŠE DA ZANIJEMI

4.

OD VIŠKA GLAVA NE BOLI

ALI BOLI UTERUS

5.

NE DOZVOLJAVAM ŽENI DA STAVLJA MINIVAL!

KAD NAĐEM DLAKU U SUPI ŽELIM DA ZNAM OD ČEGA JE

6.

DANAS JE OPASNIJE IZGOVORITI RIJEČ P….

NEGO TAJ ORGAN I POKAZATI

7.

MOJA PODIGNUTA RUKA BIO JE PRESUDNI GLAS

A JA SAM SAMO HTIO DA PITAM DA LI MOGU DO WC-a

RADE JOLIĆ Rekla je…

REKLA JE … Rekla je da me goniti treba Kao kakvu zvijer Rekla je da će mi sve zube polomiti Bude li još jednom U moju dušu ušla Da će me spaliti Pred razjarenom masom Kao vješticu Na sred trga Rekla je da me gledala pijanog Kako sam preplivavao ulicu iz objesti I da me … Настави са читањем “RADE JOLIĆ Rekla je…”

REKLA JE …

Rekla je da me goniti treba

Kao kakvu zvijer

Rekla je da će mi sve zube polomiti

Bude li još jednom

U moju dušu ušla

Da će me spaliti

Pred razjarenom masom

Kao vješticu

Na sred trga

Rekla je da me gledala pijanog

Kako sam preplivavao ulicu iz objesti

I da me vidjela

Kako se smijem svom ludilu

I dok urličem

Pokušavajući da uplašim BOGA

Rekla je da za svaku izgovorenu riječ

Treba da imam oružni list

Kaže

Riječima ubijam

Rekla je da će me povesti

Ravno đavolu

Pljunuvši na krst

Prinijela mi u poljubac

Skupljena usta

Da me pojede

 

RADE JOLIĆ E, pa, neka

E, PA, NEKA Neki vjetrovi i oblaci Oči povadiše gore Oko plavetnila A odade ih plastična kesa Ambalaža čovjeka ovog vijeka Ali neka A ti bi nešto da miriš Sa štetnim zubima Od onog R iz mog imena Najviše spominjanog kroz kletve A ja se smijem tebi krezuboj Kroz dno od čaše I tvom nadimku … Настави са читањем “RADE JOLIĆ E, pa, neka”

E, PA, NEKA

Neki vjetrovi i oblaci

Oči povadiše gore

Oko plavetnila

A odade ih plastična kesa

Ambalaža čovjeka ovog vijeka

Ali neka

A ti bi nešto da miriš

Sa štetnim zubima

Od onog R iz mog imena

Najviše spominjanog kroz kletve

A ja se smijem tebi krezuboj

Kroz dno od čaše

I tvom nadimku MIROTVORKA

E pa neka

Ti ugrija ruke i zube na šporetu

Ono radi fizike

Pa mi se ko zmija primače

I reče VOLIM TE RADE

A ja crkoh od smijeha

E pa neka

Dobro je što crkoh

Ali baš dobro

 

RADE JOLIĆ Još jedna ljbavna pjesma bez naslova

JOŠ JEDNA LJUBAVNA PJESMA BEZ NASLOVA   I baš kad sam obje ruke Prekinuo I baš kad sam obje noge u koljenu Izlomio I jezik zubima otkinuo I baš kad sam se I tvoga i moga Boga odrekao Dođe san ko izdajnik Sa zrnom u njedrima I reče JA SAM ONA Ne bih mu ja … Настави са читањем “RADE JOLIĆ Još jedna ljbavna pjesma bez naslova”

JOŠ JEDNA LJUBAVNA PJESMA BEZ

NASLOVA

 

I baš kad sam obje ruke

Prekinuo

I baš kad sam obje noge u koljenu

Izlomio

I jezik zubima otkinuo

I baš kad sam se

I tvoga i moga Boga odrekao

Dođe san ko izdajnik

Sa zrnom u njedrima

I reče

JA SAM ONA

Ne bih mu ja dozvolio

Nego on sam tako dođe

I ništa ne pita

Pa pod trudno srce oganj raspalio

A vatra ko vatra

Luda i vesela

Čeka miris nerođenog mesa

A bješe to ono zrno

Što ga ona i ja tražismo

Horizontalno golišavi i živi

Dok su nas jata kokošaka ubjeđivala

Da je njihovo

A mi im lijepo i nježno

Rekosmo

IŠ

I baš kad sebi iskopah vid

San reče

POGLEDAJ ME

I kad uši gogovski odsjekoh

On poče da pjeva

Da izluđuje

I mami

I kad mi srce u šaci otkuca kraj

Tada i on stade

Skide šešir

Zabaci frak

Pokloni se dostojanstveno

Zatim pogleda u svjetlost

Baš kao što rade glumci na pozornici

I reče

JA SAM NADA

I ništa mi drugo ne ostade

Nego da spavam

I njenim rukama da milujem

I njenim očima da gledam

I njenim jezikom da ljubim

I da ponovo čekam

Bezgrešno začeće novog života

RADE JOLIĆ Ovo je njena pjesma

OVO JE NJENA PJESMA Ulazio sam danas u stan I tražio te u svojoj vitrini Među figurama od alabastera I kristalnim čašama Gdje sam sebi obećao Da ću te čuvati Ako budeš sa mnom Gledao sam tu prazninu To crno ništa Taj vakuum koji sve guta I moju pesnicu I sto I knjige Poželio sam … Настави са читањем “RADE JOLIĆ Ovo je njena pjesma”

OVO JE NJENA PJESMA

Ulazio sam danas u stan

I tražio te u svojoj vitrini

Među figurama od alabastera

I kristalnim čašama

Gdje sam sebi obećao

Da ću te čuvati

Ako budeš sa mnom

Gledao sam tu prazninu

To crno ništa

Taj vakuum koji sve guta

I moju pesnicu

I sto

I knjige

Poželio sam da poskidam sva ogledala

I sve portrete sa zida

I da se isplačem

Dobro da se isplačem

I glavu bih zabio u zemlju

Ali se bojim

Da ne iznikne

Nešto grdno i mučno

Kao kolebanje

Crnokosa

Dugokosa

Poklanjam ti pjesmu

I znaj da koliko te sad volim

Mogu te voljeti još i mnogo više

A to me ubija

Jednom si poželjela da ti napišem pjesmu

Da se osjetiš nečijom

I ženom

I evo

Ona je tu

Crnokosa

Dugokosa

Znam da koliko te sad volim

Mogu te voljeti još i više

A to me ubija

I po navici otvaram prozor

I pomalo zaurlam

Ludosti moja

Nije ovo Leta

To je Lim

I ovaj čovjek nije Haron

Već sam to ja

I ne veslam

Nego se koprcam i davim

U tvojim i mojim Beranama

Ovo je tvoja pjesma

Znam da u njoj nema riječi

Koje će zatisnuti

Svaku poru na tvojoj koži

Ali znaj da ih imam još u sebi

Koje se kotrljaju i zveče

Po mojim ambisima

Crnokosa

Dugokosa

Poklanjam ti pjesmu

I znaj da koliko te sad volim

Mogu te voljeti još i mnogo više

A to me ubija