Месец: април 2010.

PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI (2)-O.KLIČIĆ

Jedina moja, oprosti mi što Te ovako zovem i  ovako se obraćam… Tako Te i jedino poznajem, ne mogu…ne znam… ne poznajem drugo ime za Tebe… Znam da nemam na to pravo, bar ne na ono MOJA… Znam i da će ovo pismo ostati nijemo i bez odgovora, nemam prava ni pomisliti, da ćeš ga … Настави са читањем “PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI (2)-O.KLIČIĆ”

Jedina moja, oprosti mi što Te ovako zovem i  ovako se obraćam…

Tako Te i jedino poznajem, ne mogu…ne znam…

ne poznajem drugo ime za Tebe…

Znam da nemam na to pravo, bar ne na ono MOJA…

Znam i da će ovo pismo ostati nijemo i bez odgovora,

nemam prava ni pomisliti, da ćeš ga pročitati…

…

Jedina moja, pišem ti jer ne mogu a da ti ne pišem…

pišem ti jer sam stalno obuzet s tobom!

Pišem ti jer u tebi vidim sve oko sebe, vidim proljeće…

dugine boje, sunce, mjesec i zvijezde, prve ljubičice…

vidim nasmijane ljude, veselu djecu…

u tebi vidim ptice, bijele oblake i smaragdnu rijeku…

…

Jedina moja, da li si i ti jednom voljela?

Ako jesi, onda poznaješ ljude kao što sam ja…

poznaješ ih kao vlastitu sebe…poznaješ ih u dušu,

stari ste znanci – vi niste jedina, nepoznati!

Mi se, jedina moja, poznajemo po ljubavi…

poznajete po sreći i bolu…po nemogućoj ljubavi…

ČEŽNJA……………………….A.M.

* Usnice me jedne čikaju i mame k’o dolina reku, da se uz nju svije; kako li se miču čuvajuć’ se za me’, iscrtane, tihe, kao da ih nije. * Avaj, reči školjki, to su reči njine, biserja kad nižu u laguni mekoj; ah, kako li sniju sred morske dubine sunđeraste, mile u tuđini nekoj. … Настави са читањем “ČEŽNJA……………………….A.M.”

*

Usnice me jedne čikaju i mame

k’o dolina reku, da se uz nju svije;

kako li se miču čuvajuć’ se za me’,

iscrtane, tihe, kao da ih nije.

*

Avaj, reči školjki, to su reči njine,

biserja kad nižu u laguni mekoj;

ah, kako li sniju sred morske dubine

sunđeraste, mile u tuđini nekoj.

*

Usnicama  jednim da sam krotkim plenom,

kao otkos prvi, nevreme mi sprema;

ma, kako li pupe česljajuć’ se senom

izvajane, slasne, kao da ih nema.

24. april.2010.

Poeziji na dar – Marina Adamović

Plakala sam nad rekom Nisam bila tužna Smo sam na ogledalu Suzama note pisala Skočila sam sa obale Nisam se utopila Samo sam joj sonatu Po školjkama svirala Reka je bila moja Maticu mi je predala Grleći  moje zvuke Ušćem je izvor grlila

Plakala sam nad rekom

Nisam bila tužna

Smo sam na ogledalu

Suzama note pisala

Skočila sam sa obale

Nisam se utopila

Samo sam joj sonatu

Po školjkama svirala

Reka je bila moja

Maticu mi je predala

Grleći  moje zvuke

Ušćem je izvor grlila

Peko Laličić, U DUŠI MI PESMA

Peko LALIČIĆ U DUŠI MI PESMA U duši mi pesma u pesmi duša ko me ne zna nek’ doživi pesmu ko doživi pesmu upoznaće mene a u meni ona i pesma ona – pesma pesma – ona duša im čista k’o jutro blista dubok im trag


Peko LALIČIĆ

U DUŠI MI PESMA

U duši mi
pesma

u pesmi
duša

ko me ne zna
nek’ doživi pesmu

ko doživi pesmu
upoznaće mene

a u meni
ona i pesma

ona – pesma
pesma – ona

duša im čista
k’o jutro blista

dubok im trag

Pesma o prozi – Marina Adamović

Kako sagraditi kulu od reči ? Teško…Teško…Teško… Gradeći je, Ja padoh totemu u zube. Kako zakrpiti rascepane misli? Teško…Teško…Još  teže… Ližući ih, Obnevideh od uboda komete. Ona me svetlećim trnom prenu: “Pazi, ti nisi sama, ima vas bezbroj– Gradićete kulu kobno osenčenu Nespokoj govori vašim jezikom…“ Da Slažem se Tvoja sam, mistična kometo!

Kako sagraditi kulu od reči ?

Teško…Teško…Teško…

Gradeći je,

Ja padoh totemu u zube.


Kako zakrpiti rascepane misli?

Teško…Teško…Još  teže…

Ližući ih,

Obnevideh od uboda komete.


Ona me svetlećim trnom prenu:

“Pazi, ti nisi sama, ima vas bezbroj–

Gradićete kulu kobno osenčenu

Nespokoj govori vašim jezikom…“

Da

Slažem se

Tvoja sam, mistična kometo!

U – Branka Zeng

U Kišnim kapima crtam ti lik Beležim slike dodirom Umivam lice tvojim crtama Urezanim sećanjima brišem Setu kojom se pokrivam Kao maskom krijem tugu Osmehom i tražim sebe U Suncu koje se probija Kao oko koje me vodi Negde u slici naslikanoj Želji dalekoj kao duga Nedostižna i neopipljiva Dodirom tek osećam Da postojim kao … Настави са читањем “U – Branka Zeng”

U

Kišnim kapima crtam ti lik
Beležim slike dodirom
Umivam lice tvojim crtama
Urezanim sećanjima brišem
Setu kojom se pokrivam
Kao maskom krijem tugu
Osmehom i tražim sebe

U

Suncu koje se probija
Kao oko koje me vodi
Negde u slici naslikanoj
Želji dalekoj kao duga
Nedostižna i neopipljiva
Dodirom tek osećam
Da postojim kao deo
Tvog lika kojim beležim

U

Kapima kiše bezbroj
Slika rođenih da bi ti
Živeo kao sećanje
Života i trajanja.

BranaZ – Branka Zeng

Verujte obezglavljenoj istini-M.A.

obucite istinu da ne hoda gola ako je već cela nema vam šta obnažena reći da joj nedostaje štogod kao meni glava e onda bi joj nagost bila opravdanje ja skinem prašinu s jezika pa zevajući dobijem razrogačene poglede iz mraka s teškim udarcima rukom bez zaštitne rukavice i eto ostanem bez glave ….da sam … Настави са читањем “Verujte obezglavljenoj istini-M.A.”

obucite istinu

da ne hoda gola

ako je već cela

nema vam šta obnažena reći

da joj nedostaje štogod

kao meni glava

e

onda bi joj nagost bila opravdanje

ja skinem prašinu s jezika

pa zevajući dobijem

razrogačene poglede iz mraka

s teškim udarcima rukom

bez zaštitne rukavice

i eto

ostanem bez glave

….da sam pametno

……u još prašine obukla

……..svoj izduženi organ

…………glava bi bila na mestu

sada uvežbano koristim ogoljeni jezik

kao opravdanje

što ostadoh  bez mozga

Peko Laličić , P E S M A

Peko LALIČIĆ P E S M A Sa mnom se rodi pa me vodi kroz vatre i vode ponore i neprohode na moja odredišta i njeno nebo u njene voćnjake i moje vodenice i doji glasom svoje krvi da se njom određujem i trajem u sećanju na pljusak koji je nagovestio proleće u kojem ne … Настави са читањем “Peko Laličić , P E S M A”


Peko LALIČIĆ

P E S M A

Sa mnom se rodi
pa me vodi
kroz vatre i vode
ponore i neprohode
na moja odredišta
i njeno nebo
u njene voćnjake
i moje vodenice
i doji glasom svoje krvi
da se njom određujem
i trajem u sećanju na pljusak
koji je nagovestio proleće
u kojem ne umiru ptice
dok se ne vinu u nebo

dok sjaj sjaju ne vrate