Добродошли!
Da si kap, Koja s neba pada; Da si sat, Koji otkucava sada; Da si kiša, Koja pada oko mene; Bila bih tiša Samo da sam kraj tebe. Da si zvezda, Što na nebu sja; Da si realista, Koji se drži tla; Da si sanjar, Koji nebu leti; Bio bi moj sanjar, Moj sanjar kleti.
Da si kap,
Koja s neba pada;
Da si sat,
Koji otkucava sada;
Da si kiša,
Koja pada oko mene;
Bila bih tiša
Samo da sam kraj tebe.
Da si zvezda,
Što na nebu sja;
Da si realista,
Koji se drži tla;
Da si sanjar,
Koji nebu leti;
Bio bi moj sanjar,
Moj sanjar kleti.
Bila je u toj noci sama, vetar joj je mrsio kose. Obucena u belo kao dama, ali tuge se sa njom nose. Trcala je njemu ocarana, vicuci da ga voli. U suzama vratila se sama, bezala je od te boli. Otisla je jedna zena, tuzna i usamljena, bez ljubavi imalo. Otisla je jedna zena, jer … Настави са читањем “Otisla je jedna zena – Ana Berbakov Anee”
Bila je u toj noci sama,
vetar joj je mrsio kose.
Obucena u belo kao dama,
ali tuge se sa njom nose.
Trcala je njemu ocarana,
vicuci da ga voli.
U suzama vratila se sama,
bezala je od te boli.
Otisla je jedna zena,
tuzna i usamljena,
bez ljubavi imalo.
Otisla je jedna zena,
jer je bila nevoljena,
srce joj je ranjeno.
Otisla je jedna,
jedna zena uplakana,
i tuga place sa njom.
Bila je u toj noci sama,
vetar joj je mrsio kose.
Obucena u belo kao dama,
ali tuge se sa njom nose.
Nije mogla da ga preboli,
ni posle mnogo leta.
Patila je tiho u toj boli,
a sada za njom pelin cveta.
drvo je načas zapevalo pa uzdahnulo iz oka mu kliznu kap pa još jedna pa reka trava se trže diže glavu zamirisa na vodu sprženu zemlju drvo je kao ukopano pratilo šta mu se mučno sprema pogleda razbarušenu nežnost pokuša da stiša plač sklapao je kapke uzalud rukama predje preko lica ono opet posta iskričavo … Настави са читањем “Nema kraja – Marina Adamović”
drvo je načas zapevalo
pa uzdahnulo
iz oka mu kliznu kap
pa još jedna pa reka
trava se trže diže glavu
zamirisa na vodu sprženu zemlju
drvo je kao ukopano
pratilo šta mu se mučno sprema
pogleda razbarušenu nežnost
pokuša da stiša plač
sklapao je kapke uzalud
rukama predje preko lica
ono opet posta iskričavo
pesma ga je izdala
pobegla u gnezdo
Zevsova strela je meni namenjena
kada padnem prekrij me rukama
usahnuću ali biću tu
tvoje je srce duboko za oboje
jednom ćemo se opet prepoznati
u svetlosnoj kiši meteora
i setićemo se da je svaki uplakani kraj
početak smelog neobičnog jutra
suzama ovlažena trava
diže ruke i prihvati ono što je iz njenog tela raslo
Пеко ЛАЛИЧИЋ РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК Ф ФЕБРУАР ФИЈУКОМ ФРИЗУРЕ мења, ФИЛИП ФРУЛУ свира ФАЗОН би био да то могу и ја. ФИЈАКЕР крај ФОНТАНЕ чека да се огласи липа, да провоза мене и ФИЛИПА. Х ХАРМОНИКА свира, ХАЈТЕ децо амо да весело и сложно коло заиграмо. ХВАТАЈТЕ се у коло, ХИТРО руке дајте, ако играт’ не … Настави са читањем “Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК
Ф
ФЕБРУАР ФИЈУКОМ ФРИЗУРЕ мења,
ФИЛИП ФРУЛУ свира
ФАЗОН би био
да то могу и ја.
ФИЈАКЕР крај ФОНТАНЕ
чека да се огласи липа,
да провоза мене и ФИЛИПА.
Х
ХАРМОНИКА свира,
ХАЈТЕ децо амо
да весело и сложно
коло заиграмо.
ХВАТАЈТЕ се у коло,
ХИТРО руке дајте,
ако играт’ не знате
друге погледајте.
ХВАЛА коловођи,
играчима ХВАЛА
и лаганој ХАРМОНИЦИ
што је ритам дала.
ХАЈТЕ децо амо,
ХИЉАДЕ нек вас има,
ХВАТАЈТЕ се у коло
намењено је свима.
Ц
ЦИЦА ЦРТА јабуку,
ЦВЕТКО ЦРВА.
ЦИЦА ЦЕПА ЦРТАНКУ,
ЦВЕТКО бере ЦВЕЋЕ.
ЦИЦА га неће,
стварно га неће.
Ех, да је среће
да их помири ЦВЕЋЕ,
ал’ ЦИЦА неће,
стварно неће.
Peko LALIČIĆ ZAPIS O LEPOTI Stojeći pred tobom u tvojim očima spazih najsjajniju zvezdu koja bljeskom označi da je nebo sišlo nisko i da je blisko sve što je prepoznatljivo u lepom i pitam se je li lepota klica prapočetka da li zbog nje i budućnosti vidim lice da li zvezde kružnim putanjama vode i … Настави са читањем “Peko Laličić, ZAPIS O LEPOTI”
Peko LALIČIĆ
ZAPIS O LEPOTI
Stojeći pred tobom
u tvojim očima spazih
najsjajniju zvezdu
koja bljeskom označi
da je nebo sišlo nisko
i da je blisko
sve što je prepoznatljivo
u lepom
i pitam se
je li lepota klica prapočetka
da li zbog nje
i budućnosti vidim lice
da li zvezde
kružnim putanjama vode
i ptice
dok ti u zenama leto gori
čudim se
što se drukčije zoveš
jer tvoja lepota
zorosvite zbori
pesmom obećane ljubavi
zbog koje
voda
u meni romori
lepotom
koje za jedan život ima
zbog koje i večnost postoji.
Marko Milivojević Student sam druge godine Fizičkog fakulteta u Beogradu. Rodjen sam u Jagodini 21.06.1989. godine. Završio sam srednju školu u Beogradu, živim u studentskom domu Slobodan Penezić. Želim da saznam šta ljudi misle o mojim pesmama i ako ima neke nade za mene kao pesnika da se popravim i skoncentrišem.
Marko Milivojević
Student sam druge godine Fizičkog fakulteta u Beogradu. Rodjen sam u Jagodini 21.06.1989. godine. Završio sam srednju školu u Beogradu, živim u studentskom domu Slobodan Penezić.
Želim da saznam šta ljudi misle o mojim pesmama i ako ima neke nade za mene kao pesnika da se popravim i skoncentrišem.