OLIVERA
Sreo sam je samo jednom,
a neki vrag me i sad njoj tera.
Bilo je to u selu nekom.
Olivera, Olivera…
Telo bajno, oči sjaje,
u svakom joj pokretu mera.
Moj zanos i danas traje.
Olivera, Olivera…
Nudila je mnogo svakom
i svakog uspela da otera.
Ko još za njom nije zaplako?
Olivera, Olivera…
Beše tad noć, letnja, julska.
Oko nas zrikavci, opera.
Ljubila me tako strasno.
Olivera, Olivera…
Pričala je tad o svetu,
koji stvoriti smera.
Smejao sam joj se ko detetu.
Olivera, Olivera…
Smejao se i ljubio je dugo.
Njen san i danas mi je vera.
Ona ode. Ja je i sad čekam.
Olivera, Olivera…
(C) Ljubodrag Obradović
