Добродошли!
Življenje na mojih ramenih včasih zazveni, kot brušen kozarec rezan z diamantom – na stičišču tistih senc, ki potujejo z mano, kot žeja in glad. Življenje na mojih ramenih včasih spodmakne viseče dneve, poti… tiste nepozabljene, vrezane vase, da v utvari pomislim, kako meni poje, zaljubljeni škržat. Milena Sušnik Falle – Slovenija (pesniška zbirka Tempus … Настави са читањем “OSIP – Milena Sušnik Fale”
Življenje
na mojih ramenih
včasih zazveni,
kot brušen kozarec
rezan z diamantom –
na stičišču tistih senc,
ki potujejo z mano,
kot žeja
in glad.
Življenje
na mojih ramenih
včasih spodmakne
viseče dneve, poti…
tiste nepozabljene,
vrezane vase,
da v utvari pomislim,
kako meni poje,
zaljubljeni škržat.
Milena Sušnik Falle – Slovenija
(pesniška zbirka Tempus fugit (Čas beži)
Oblak je tražio pticu koja ima njegove oči Ili reč u njemu Ili krilo pod njim Ili njegov sjaj u peru Oblak je tražio pticu koja sanja u njegovom gnezdu I još je traži
Oblak je tražio pticu koja ima njegove oči
Ili reč u njemu
Ili krilo pod njim
Ili njegov sjaj u peru
Oblak je tražio pticu koja sanja u njegovom gnezdu
I još je traži
Mila moja,prošlo je tek nekoliko sati otkako se nismo čuli! Silno mi nedostaješ, ali drukčije i ne možemo… naš razgovor ne služi za komunikaciju… to je razgovor nepoznatog sa nepoznatom… hiljade različitih osjećaja, želja i nadanja… To je razgovor dva suprotna i različita svijeta! … Srećo moja jedina, ne mogu priznati strašan poraz! Danas sam … Настави са читањем “PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI (4) – O.KLIČIĆ”
Mila moja,prošlo je tek nekoliko sati otkako se nismo čuli!
Silno mi nedostaješ, ali drukčije i ne možemo…
naš razgovor ne služi za komunikaciju…
to je razgovor nepoznatog sa nepoznatom…
hiljade različitih osjećaja, želja i nadanja…
To je razgovor dva suprotna i različita svijeta!
…
Srećo moja jedina, ne mogu priznati strašan poraz!
Danas sam shvatio da je dugo vrijeme učinilo svoje…
poput vodene stihije, odvaljalo nas u suprotnom smjeru,
vuklo nas nemilice po trnju…razbijalo o kamene stijene života.
Prošlo je mnogo godina mila od našeg prvog rastanka,
godina koje traže oprost i golemo razumijevanje…
…
Jedini izvor snage, mila, je naša davna – prva ljubav!
Ona je nedirnuti, sveti izvor sa koga bi sada trebali piti…
izvor koji bi morali snažno uzburkati, pokrenuti.
On je svjetionik na nepoznatom moru, a naš brod, prepušten je orkanima…
svjetonik , koji nam jedini može pokazati pute!
Plovimo ljubavi moja, bez: kompasa, kormila, posade…
…
(…pismo vraćeno s naznakom: Primaoc nepoznat!)
Šta je s granom što u prozor kuca, A ne želi da joj se otvori? Šta je s jutrom koje nad njom plače, A ne želi da joj lišće svije? Šta je sa mnom što otvaram usta, a ne mogu reč da progovorim…. Marina
Šta je s granom što u prozor kuca,
A ne želi da joj se otvori?
Šta je s jutrom koje nad njom plače,
A ne želi da joj lišće svije?
Šta je sa mnom što otvaram usta,
a ne mogu reč da progovorim….
Marina
Peko LALIČIĆ NEBO NAM JE NAKLONJENO Znaj nema tvrđave koja nije pala zato ostavi otvorena vrata da ne jurišam pesmom da ne nasrćem cvećem da ne povredim nebo u tvojim očima otvori nebo nam je naklonjeno
Peko LALIČIĆ
NEBO NAM JE NAKLONJENO
Znaj
nema tvrđave
koja nije pala
zato ostavi
otvorena vrata
da ne jurišam pesmom
da ne nasrćem cvećem
da ne povredim nebo
u tvojim očima
otvori
nebo nam je naklonjeno
. Vreme ne teče, čovek ga gura Da popuni prazninu u prostoru . Skini kožu i u nju umotaj Usne godine i oči dana. Zavežljaj nosi sobom Da ga ne bi pomešao s onim Koji ogledalo raznosi svuda gde ga vide I okači svakom kom’ je vreme igra.
.
Vreme ne teče, čovek ga gura
Da popuni prazninu u prostoru .
Skini kožu i u nju umotaj
Usne godine i oči dana.
Zavežljaj nosi sobom
Da ga ne bi pomešao s onim
Koji ogledalo raznosi svuda gde ga vide
I okači svakom kom’ je vreme igra.
* PROGNANIK * U KAMENOLOM LEGOH, PROGNA’ ME KAMENJE; NAD VODOM SE NADVIH, ONA ME NE SKVASI; PROGNANIK SAM, OCE, OBRIS MI SE GASI! TUDJIN SAM ZA LJUDE, DRVECE I STENJE. * U TAMNICU STUPIH, AL’ NE HTE ME KAZNA; POD GALEBOM USNIH, ON MI SANAK UZE; PROGNANIK SAM, MAJKO, RUZE ME I SUZE! STRANAC … Настави са читањем “PROGNANIK……………………AM”
*
PROGNANIK
*
U KAMENOLOM LEGOH, PROGNA’ ME KAMENJE;
NAD VODOM SE NADVIH, ONA ME NE SKVASI;
PROGNANIK SAM, OCE, OBRIS MI SE GASI!
TUDJIN SAM ZA LJUDE, DRVECE I STENJE.
*
U TAMNICU STUPIH, AL’ NE HTE ME KAZNA;
POD GALEBOM USNIH, ON MI SANAK UZE;
PROGNANIK SAM, MAJKO, RUZE ME I SUZE!
STRANAC SAM I GORJU VRH OBLAKA PRAZNA.
*
U TRNJU KORACAH, TRNJE ME SE GNUSA;
KRAJ LJUBAVI STADOH, ONA DRUGOG HOCE;
PROGNANIK SAM, VENEM U ROPSTVU SAMOCE!
NE TREBA ME CAK NI OVA JADNA DUSA.
*
U JAZBINE SVRNUH, PROGNASE ME ZVERI;
PRED ISTINU STUPIH, ONA OCI SKLOPI;
PROGNANIK SAM, KUME, OTROV ME POSKROPI!
ODMETNIK ZA SVETO, PROKLETO U VERI.
*
U RECI SE UVIH, RAZREKOSE SE MENE;
RAD IZLAZA LUTAH, ON UZMACE BRZE;
PROGNANIK SAM, BRATE, JOS ME K’ SEBI DRZE
ZALUTALE STAZE SVETLOSTI I SENE.
*
U RUDNIK SE SPUSTIH, NESTASE SVA BLAGA;
NAD IKONOM MOLIH, UTEHU NE NADJOH;
PROGNANIK SAM, SESTRO, NICICE TI PADOH!
KRVNIK MI JE SRECA, NI MILA NI DRAGA.
*
U PASNJAKE KRENUH, PA KAKO MI BUDE;
KRAJ ZETVE CU SESTI, BAS SRP DA ME RANI;
PROGNACU SAM SEBE STO MINUSE DANI
TUDJINU ZA STENJE, DRVECE I LJUDE!
bacila sam stih presudila sebi divno ti veče krasoto bola licem prema podu spalila sam ruke pomislila glasno nadmena si grešna mesec me odgurnu na meni je očaj u reči beskraja veni kako hoćeš
bacila sam stih
presudila sebi
divno ti veče
krasoto bola
licem prema podu
spalila sam ruke
pomislila glasno
nadmena si grešna
mesec me odgurnu
na meni je očaj
u reči beskraja
veni kako hoćeš
Ljubavi moja, sinoć sam te ponovo sanjao! Bili smo mladi i čisti: poput pupoljka ruže, jutarnje rose… Smijali smo se srećni, srce mi je poludjelo, najmilija moja… Dodirnuo sam ti nemirnu kosu, dotakao te nježno po licu… a ti mila, ti si me pogledala najljepšim očima na svijetu… pogledala izvorom prepunim tajni…izvorom beskrajne ljubavi… … … Настави са читањем “PISMO (NE)POZNATOJ ŽENI (3)- O.KLIČIĆ”
Ljubavi moja, sinoć sam te ponovo sanjao!
Bili smo mladi i čisti: poput pupoljka ruže, jutarnje rose…
Smijali smo se srećni, srce mi je poludjelo, najmilija moja…
Dodirnuo sam ti nemirnu kosu, dotakao te nježno po licu…
a ti mila, ti si me pogledala najljepšim očima na svijetu…
pogledala izvorom prepunim tajni…izvorom beskrajne ljubavi…
…
Prva ljubavi moja, sinoć si me ljubila nježno!
ljubila si me i govorila: – Mili moj!!!
Snažno si me privila uz grudi… a ja sam zadrhtao…
I, rekla si mi: da mi imamo djecu…imamo kćerku…
rekla si mi da nas ništa ne može rastaviti…
tada sam zaplakao i u suzama se probudio!
…
Najdraža moja, san mi više nije dolazio!
Bdio sam sa nama, Bogu se molio… molio…
molio sam se za tvoje zdravlje, za osmijeh tvoj…
pozvao sam Ga da svjedoči mojim osjećajima prema tebi!
Molio Ga da nas zaštiti i čuva…
molio za još jednu priliku naše ljubavi…
prvi čin noću se oblaci suzama natope zorom im dodam bokal da ga pune a onda im brišem oči snohvatice koje mi krišom ubace u pesmu drugi čin svaka im je drama pregledna i duga ne spuštam zavesu posle prvog čina o odano pazim da se ne primeti kako su mi usne dugom ucveljene epilog … Настави са читањем “Drama – Marina Adamović”
prvi čin
noću se oblaci suzama natope
zorom im dodam bokal da ga pune
a onda im brišem oči snohvatice
koje mi krišom ubace u pesmu
drugi čin
svaka im je drama pregledna i duga
ne spuštam zavesu posle prvog čina
o odano pazim da se ne primeti
kako su mi usne dugom ucveljene
epilog
samo na sekund posle ove pesme
pobuni se druga a za njom i treća
osetim vrelinu zablistale mrlje
i tako krene povratak bez puta