Odjednom otvorih sebe
I vidjeh da me nema,
U meni hladno je sve,
ledeno doba se sprema…
Zatvorih ništa u sebi
I shvatih istinu samo,
Ja nisam više živ,
Ja sam već negdje tamo…
Omer KLIČIĆ, 22. marta 2010.
Добродошли!
Odjednom otvorih sebe I vidjeh da me nema, U meni hladno je sve, ledeno doba se sprema… Zatvorih ništa u sebi I shvatih istinu samo, Ja nisam više živ, Ja sam već negdje tamo… Omer KLIČIĆ, 22. marta 2010.
Odjednom otvorih sebe
I vidjeh da me nema,
U meni hladno je sve,
ledeno doba se sprema…
Zatvorih ništa u sebi
I shvatih istinu samo,
Ja nisam više živ,
Ja sam već negdje tamo…
Omer KLIČIĆ, 22. marta 2010.
Пеко ЛАЛИЧИЋ РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК Е ЕВА Стеву задева. Стева ЕВУ воли, глава боли. Ех, ЕВО баш је Стево срећан, а ја бих дао ЕЧКУ и ЕРДУТ за један минут с тобом. И ЕВРОПУ бих дао кад бих знао да ме волиш, ЕВО. Ж ЖАРКО воли ЖЕЉКУ, она воли ЖВАКЕ, а ја лопту и медењаке. И … Настави са читањем “Пеко Лаличић, РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК”
Пеко ЛАЛИЧИЋ
РАСПЕВАНИ АЗБУЧНИК
Е
ЕВА Стеву
задева.
Стева ЕВУ воли,
глава боли.
Ех, ЕВО
баш је Стево срећан,
а ја бих дао
ЕЧКУ и ЕРДУТ
за један минут
с тобом.
И ЕВРОПУ бих дао
кад бих знао
да ме волиш,
ЕВО.
Ж
ЖАРКО воли ЖЕЉКУ,
она воли ЖВАКЕ,
а ја лопту и медењаке.
И мени се свиђа ЖЕЉКА,
често јој дарујем ЖВАКЕ
и понеки осмех и медењаке.
Јуче ми је дала ружу црвену,
после сам рекао мами:
,, Кад одрастем узећу је за ЖЕНУ ’’
Сада ја волим ЖЕЉКУ,
обоје волимо ЖВАКЕ,
црвене руже и медењаке.
З
ЗДРАВО другари
Узмите ЗАЛЕТ,
ЗОВЕМ вас на ЗАБАВУ
до ЗОРЕ
ЗАУЗВРАТ ЗОВИТЕ и ви мене,
ЗНАТЕ да обожавам музику
и ЗВЕЗДЕ снене.
OБЕЋАЊЕ Обећај ми ,душо, смрт спору и слатку и крај у бестренку ког зовемо вечним; Спаси ме, угасни ову страхот’ кратку и скри то што чучи у грудима ледним. Намигни ми оком, угљеним и медним свет у међугрудју ког зовемо срећом; Слажи, грч ублажи кладенцима жедним и скри то што ћути, тишином још … Настави са читањем “OБЕЋАЊЕ-АлександраМладеновић”
OБЕЋАЊЕ
Обећај ми ,душо, смрт спору и слатку
и крај у бестренку ког зовемо вечним;
Спаси ме, угасни ову страхот’ кратку
и скри то што чучи у грудима ледним.
Намигни ми оком, угљеним и медним
свет у међугрудју ког зовемо срећом;
Слажи, грч ублажи кладенцима жедним
и скри то што ћути, тишином још већом.
Награди ми наде ћуд, румен зеленика
и пад у поноре њине ког зовемо рајем;
Казни ме убојством, жубори без лика
и скри што се мора, кобним загрљајем.
Обећај ми душо, смрт гиздаву, цветну
у беспућу жарном крај ће ме узнети;
Опседни ме, свуци са ме’ кожу сретну
и скри то што крви, бескрвно се свети.