Дан: 15. април 2010.

Пеко Лаличић, БИ ШТА БИ

Пеко ЛАЛИЧИЋ БИ ШТА БИ Помахнитала разузданица разуздала се равницом плави ми снове обузима јаву одузима ме помахнитах бацих се у њу подивљалу дамаре да охладим попих је попи ме пресахнусмо заједно би киша сада течемо свако својим током


Пеко ЛАЛИЧИЋ

БИ ШТА БИ

Помахнитала
разузданица
разуздала се
равницом

плави ми снове
обузима јаву
одузима ме

помахнитах
бацих се
у њу подивљалу
дамаре да охладим

попих је
попи ме
пресахнусмо заједно

би киша
сада течемо
свако својим током

Dragoj Ja – Marina Adamović

poklanjam nogama satkani buket prošlosti ukrašen raznizanom perlom trepavica odlazim po  izdvojenom redu vožnje do cilja gde nema mesta za obe poslaću čitko pismo bez reči i ubaciti pramen ponoćnog bljeska da sagleda kako je samu sebe zgazila kao zamišljeni Mesec nade rastopljen u blatu tibi nunquam ignoscito

poklanjam nogama satkani buket prošlosti

ukrašen raznizanom perlom trepavica

odlazim po  izdvojenom redu vožnje

do cilja gde nema mesta za obe

poslaću čitko pismo bez reči

i ubaciti pramen ponoćnog bljeska

da sagleda kako je samu sebe zgazila

kao zamišljeni Mesec nade rastopljen u blatu

tibi nunquam ignoscito

(NE)DODIRLJIVA… – Omer KLIČIĆ

Taman krenem da te dotaknem a ti ljepotom bljesneš pa nestaneš poput duge si na dohvat ruku poznata bliska… nedodirljiva. Taman krenem od tebe a ti…mene promrzla obasjaš poput Sunca preliješ toplotom svojom… nedodirljiva… Taman krenem da nestanem a ti… kao munja sijevnu i gromovi silno najaviše sreću i… tvoju… dodirljivost! 08. aprila 2010.

Taman krenem

da te dotaknem

a ti ljepotom

bljesneš

pa nestaneš

poput duge si

na dohvat ruku

poznata

bliska…

nedodirljiva.



Taman krenem

od tebe

a ti…mene

promrzla

obasjaš

poput Sunca

preliješ

toplotom

svojom…

nedodirljiva…



Taman krenem

da nestanem

a ti…

kao munja

sijevnu

i gromovi silno

najaviše

sreću i…

tvoju…

dodirljivost!



08. aprila 2010.