Дан: 26. април 2010.

Poeziji na dar – Marina Adamović

Plakala sam nad rekom Nisam bila tužna Smo sam na ogledalu Suzama note pisala Skočila sam sa obale Nisam se utopila Samo sam joj sonatu Po školjkama svirala Reka je bila moja Maticu mi je predala Grleći  moje zvuke Ušćem je izvor grlila

Plakala sam nad rekom

Nisam bila tužna

Smo sam na ogledalu

Suzama note pisala

Skočila sam sa obale

Nisam se utopila

Samo sam joj sonatu

Po školjkama svirala

Reka je bila moja

Maticu mi je predala

Grleći  moje zvuke

Ušćem je izvor grlila

Peko Laličić, U DUŠI MI PESMA

Peko LALIČIĆ U DUŠI MI PESMA U duši mi pesma u pesmi duša ko me ne zna nek’ doživi pesmu ko doživi pesmu upoznaće mene a u meni ona i pesma ona – pesma pesma – ona duša im čista k’o jutro blista dubok im trag


Peko LALIČIĆ

U DUŠI MI PESMA

U duši mi
pesma

u pesmi
duša

ko me ne zna
nek’ doživi pesmu

ko doživi pesmu
upoznaće mene

a u meni
ona i pesma

ona – pesma
pesma – ona

duša im čista
k’o jutro blista

dubok im trag

Pesma o prozi – Marina Adamović

Kako sagraditi kulu od reči ? Teško…Teško…Teško… Gradeći je, Ja padoh totemu u zube. Kako zakrpiti rascepane misli? Teško…Teško…Još  teže… Ližući ih, Obnevideh od uboda komete. Ona me svetlećim trnom prenu: “Pazi, ti nisi sama, ima vas bezbroj– Gradićete kulu kobno osenčenu Nespokoj govori vašim jezikom…“ Da Slažem se Tvoja sam, mistična kometo!

Kako sagraditi kulu od reči ?

Teško…Teško…Teško…

Gradeći je,

Ja padoh totemu u zube.


Kako zakrpiti rascepane misli?

Teško…Teško…Još  teže…

Ližući ih,

Obnevideh od uboda komete.


Ona me svetlećim trnom prenu:

“Pazi, ti nisi sama, ima vas bezbroj–

Gradićete kulu kobno osenčenu

Nespokoj govori vašim jezikom…“

Da

Slažem se

Tvoja sam, mistična kometo!

U – Branka Zeng

U Kišnim kapima crtam ti lik Beležim slike dodirom Umivam lice tvojim crtama Urezanim sećanjima brišem Setu kojom se pokrivam Kao maskom krijem tugu Osmehom i tražim sebe U Suncu koje se probija Kao oko koje me vodi Negde u slici naslikanoj Želji dalekoj kao duga Nedostižna i neopipljiva Dodirom tek osećam Da postojim kao … Настави са читањем “U – Branka Zeng”

U

Kišnim kapima crtam ti lik
Beležim slike dodirom
Umivam lice tvojim crtama
Urezanim sećanjima brišem
Setu kojom se pokrivam
Kao maskom krijem tugu
Osmehom i tražim sebe

U

Suncu koje se probija
Kao oko koje me vodi
Negde u slici naslikanoj
Želji dalekoj kao duga
Nedostižna i neopipljiva
Dodirom tek osećam
Da postojim kao deo
Tvog lika kojim beležim

U

Kapima kiše bezbroj
Slika rođenih da bi ti
Živeo kao sećanje
Života i trajanja.

BranaZ – Branka Zeng