“PRAG”

Moja pesma posvećena svim hrabrim ratnicima koji su se vratili sa bojišta zatičući ništa sem pustoši i smrti….

“PRAG”

Sa bojišta dugog rata,

hrabri ratnik žurno hrli,

kao ptica željna jata,

svoje drage da zagrli.

Da poljubi majku staru,

da zagrli sedog oca,

na ognjišta kućnom žaru,

daleko od smrtnog ropca.

Sa izvora hladnog vrela,

žedan vode da popije,

da zaleči rane tela,

ispod šljive da se skrije.

U voćnjaku tu kraj puta,

da obere mlado voće,

da zaleči rana ljuta,

samo mira vojnik hoće.

Pa na jesen da se ženi,

sa devojkom što ga čeka,

puklo bi i srce steni,

bolna duša traži leka.

Pa zastade znojna čela,

tamo gde mu beše kuća,

ruševina rodnog sela,

tek praznina u bespuća.

Niti majke, niti oca,

niti iver kućnog praga,

kao usred smrti ropca,

otišlo je sve do vraga.

Čak i mrtvo leži štene,

pokraj kuće pustog praga,

pramen kose mlade žene,

što mu nekad beše draga.

Pokraj šume starog bora,

vide ratnik grob do groba,

kao strašna noćna mora,

prevrnu se i utroba.

Suznih oka stisnu prste,

pa podiže tu iz trave,

mladi ratnik volje čvrste,

ikonu mu krsne slave.

Obrisa je sa rukavom,

pribi sveca pokraj grudi,

oreola ratnom slavom,

dušmanima Bog nek’sudi.

Аутор: Miki Krstić Aleksić

Моја маленкост из села Трубарева, на обронцима "Мојсињске свете горе", општина Ћићевац. Заљубљеник у књиге и читање, нарочито у руске писце и песнике, посебице Сергеја Јесењина. По образовању струковни инжењер железничког саобраћаја. Аматерски писац песама и текстова. Социјалиста и поборник равноправности људи и побољшања положаја радничке класе и сељаштва. Патриота и родољуб,заљубљеник у свој народ и земљу. Види све чланке од Miki Krstić Aleksić