Као сасвим млад ,
могао сам да скочим на облак ,
да прескочим планину . Могао сам да летим , весело као лептир ,
да чујем шапуте ,
магичне ноћи .
На моме јастуку ,
да сањам снове достојне једне усамљене брезе ,
у шуми јабланова могао сам .
Нисам .
Дошла је старост ,
Седа коса .
Не скачем на облаке
Не прескачем планине
Не летим…
Чујем шапате на моме јастуку
Сањам недосањане снове
младости моје .
(Прочитано: 25 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.173 пута)