Prevrćem po sećanju svome
i tražim slike neke,
mnoge su odavno odnele
bujice životne reke.
No… ipak setim se stvari,
slike se na tren vrate,
u prošlost zagledan tako,
provedem mnoge sate.
To nije bačeno vreme
bilo je lepo tada,
sva naša lutanja duga
pod svetlom voljenog grada.
I ništa menjao ne bi
prošlost je moja ko slika,
slikana veštom rukom
mladoga umetnika.
I da se ponovo rodim
ne treba tu neka šminka,
ja bi po starom da živim
lep mi je stil “umetnika”.
Milovan – Petrović
(Прочитано: 31 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.279.918 пута)