ПЕСМА ЛАЖНОМ ПЕСНИКУ…
O лажни песниче
што кујеш страсти
и љубав трујеш
јефтиним стихом
можда и умеш
речима касти
а да ли умеш
волети притом?
Кад као боем
стихове збориш
па коју у сласт
попијеш чашу
видиш ли негде
бар трачак светла
ил’ти је драже
бар зрно греха..?
Дал ону дивну
невину душу
за којом твоје
срце вапи
разапео би
на крсту срма
несвестан да те
нечастив прати!
О да знаш
како лаке су риме
и играти се
речима светим
лако је из
њих живот да мине
а све то може
разум да спречи…
Зар немилостиво
Песничка душо
куда ћеш тако
а да не јездиш…?
Без чисте душе
и меког срца
крваве трагове
можеш да следиш!
Остави се
тих немилости
нису за тебе
тајне живота
вечна је младост
детиње душе
ране јој нису отров,
ни злоба…
О зар ти
не чујеш
шта ветар каже
и кад је силан,
моћан ил’ тих?
Лако је нечовек
бити на свету
у етар баци се
за нови мит!
(C) Сандра Миладиновић Мајра
