КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ – Миладиновић Сандра

КОШУЉА ОД МЕСЕЧЕВИХ НИТИ

Себи сам изаткала кошуљу
од месечевих нити,
што се кроз прозоре прикрадају
на моје узглавље,
и снове на длану сам скупила,
јер тамо где сам се упутила,
реч нема тежину,
само се зналачки продаје…
Чује се жагор птица,
а мирис борових иглица,
мами моја чула…
Сени около играју
игру непознатих корака,
звуци ноћи се комешају
о крошње старих ораха….
Чујем и звуке добоша
вредних позивара,
јер ноћ је стамених брегова
за славље душу дала.
И мир ужива у подножју
док чека прве певце,
росу сам са траве попила
у друштву мравље принцезе.
И она вредно тка
од нити сазвежђа ноћи…
Трже нас топот из сна
бели ат кипти од моћи!!!!
(с) Миладиновић Сандра