ЦЕЦА – Боривоје Бора Видојковић

                 

 

ЦЕЦА

 

“Она градска лепотица,
а ја дете са села”


Побегли смо невешто са четвртог часа
У ходнику обоје остасмо без гласа
Тек онако пало нам на памет
А напољу цича и неки кијамет.

Водила ме полумрачним ходником
Гимназијског здања
А, признајем, из те области
Био сам врло скромног знања.

Шетала ме кроз ходнике и тамо и амо
Кружила ручицама и овамо и онамо
Дрхтао сам збуњен и црвен у лицу
Тек на крају ходника спазисмо столицу.

Пољупци се слише у тишини и мраку
Усне засташе на маленом врату
Цвркутала, ломила се и увијала нежно
Све остало даље поста неизбежно.
Настави са читањем “ЦЕЦА – Боривоје Бора Видојковић”

S O N E T VIII

Osmehom mi nudi neke snove druge
kao slatki sanak kada zorom krene
pa mi grehom daje sklonište od tuge
al’ uzalud ti mi protičeš kroz vene

Kao šapat mora u tišini luke
dok me vetar reže hladan bez milosti
zalud tražim tebe tvoje nežne ruke
da u njima skrijem sve svoje slabosti

Još me slika tvoja ka svetlosti vuče
kroz olujne noċi i bezglasne sate
i sve stare zebnje što mi dušu muče

gaze me po duši da me tami vrate.
Zalud tama srcu crne ruke pruža
rana zora nudi cvetni miris ruža.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
16.07.2025g.

ДУША ТРОМОРАВЉА – Награде

Манифестација “ДУША ТРОМОРАВЉА” (Vidi sve) одржава се ове године по девети пут.

Манифестација “ДУША ТРОМОРАВЉА” одржава се ове године по девети пут. Ред је да се подсетимо како је све почело:

1. – 2017. На месту ” САСТАВЦИ” где се састају Јужна и Западна Морава и чине Велику Мораву, највећу домаћу реку, 23.07.2017. године МО СПС-а Сталаћ у сарадњи са ОО СПС-а Ћићевац, Удружењем песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и КК Душан Матић из Ћуприје, а поводом јулских празника и 27-ог рођендана СПС-а, организовао је по први пут Поетско-музичку манифестацију “ДУША ТРОМОРАВЉА”. Идеју за оснивање манифестације изнедрио је Борисав Бора Видојковић, тада председник ОО СПС Ћићевац, а припомогли су му Борисав Бора Благојевић и Љубодраг Обрадовић. На самом почетку програма одржана је промоција књиге ДОШЛА САМ ТЕБИ Мирославе Смиљанић, песникиње из Сталаћа. О књизи је говорио Љубодраг Обрадовић – писац рецензије за књигу, а стихове из књиге казивала је сама ауторка.

2. – 2018. Ове године су по први пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Светлана Ђурђевић, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Хранимир Милојковић Хране, члан Удружења књижевника Стојан Живадиновић из Соко Бање. Жири који је имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере 2 најбоља радио је у саставу: Бора Благојевић, Боривоје Видојковић и
Љубодраг Обрадовић.


 ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА за 2018. годину је Светлана Ђурђевић, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Хранимир Милојковић Хране, члан Удружења књижевника Стојан Живадиновић из Соко Бање. Жири je радио је у саставу: Бора Благојевић, Боривоје Видојковић и Љубодраг Обрадовић.
 

3. – 2019. Ове године су по други пут изабрани и најбољи песник и песникиња троморавља. ПЕСНИКИЊА ТРОМОРАВЉА је Мирослава Смиљанић из Сталаћа, члан Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца, а ПЕСНИК ТРОМОРАВЉА је Борисав Бора Благојевић, члан КК Душан Матић из Ћуприје. Такође по први пут су ове године додељене још три награде и то: Топуз Војводе Пријезде – добио Златомир Јовановић – песник из Београда, Кондир госпође Јелице – добила Милка Ижогин- песникиња из Ћуприје и Повељу Моравске тајне – добио Сабах Ал Зубеиди – песник из Ирака. Жири који је ове године имао тај тежак задатак да у мору одличних песника одабере најбоље радио је у саставу: Боривоје Видојковић, Љубодраг Обрадовић, Светлана Ђурђевић и Хранимир Милојковић.

Настави са читањем “ДУША ТРОМОРАВЉА – Награде”

КРВАВИ КЉУНОВИ – КОЗИЋ САША

 

Стојим као одговор свим бесним псима који гризу своје уши и репове , покушавајући да нас погоде у мозак.

Он је заштићен опном од наших речи истине.

Сви лавежи , који страшно звуче у хладним jутрима , допиру до нас као ехо наших речи , упућених њима.

Све је узалуд , испaљују ћорке, док наши крици среће допиру до неба.

Тужни су и неми , као црни гавранови који покушавају да једу наше месо , али не могу.

Кљунови су им крвави , од наше , али и њихове крви.

“САБОРАВАЊЕ” на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу

У Пепељевцу, на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона је 12. јула 2025. године одржана је по четрнаести пут манифестација “САБОРАВАЊЕ” у организацији Културног центра Крушевац и КУД-а Пепељевац. Цео програм, који се састојао: од свечане литургије и завршног културно – уметничког програма обојили су КУД „Пепељевац“ из Пепељевца и Удружење песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца. Наравно после програма била је богата свечана трпеза. Посебну ноту духовности и добре животне поезије дали су и песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца:  Милосав Ђукић Ђука, Даница Гвозденовић, Првослав Пендић Пенда  и Љубодраг Обрадовић. Овде смо изабрали и тонски обрадили поетски и музички део програма. Цео програм можете погледати  и преслушати ОВДЕ.

Песници из Удружења песника Србије – ПоезијаСРБ из Крушевца:
Првослав Пендић Пенда, Даница Гвозденовић,
Милосав Ђукић Ђука и Љубодраг Обрадовић.

Преслушајте и друге песме на нашем сајту!

Настави са читањем ““САБОРАВАЊЕ” на Петровдан у порти Цркве Светог Пантелејмона у Пепељевцу”

САД НА САМОМ КРАЈУ Александар Недовић

САД НА САМОМ КРАЈУ

Сад на самом крају Апостолског поста,
Када све је кротко, и чемер и мед,
Пред иконом клечи шта од мене оста,
Низ чело ми ватра, а низ кичму лед.

Сустижу олује у часу тишине,
У оскудном трену превирања душе.
Суздржавам порив док вуку даљине —
Слабости човека што темеље руше.

Борби краја нема, катарза је тешка,
На кантару лебде лична достигнућа.
Само један уздах, једна мала грешка,
И грабимо понор уместо сванућа.

Сад на крају пута, кад ситан је корак,
Као да је сваки од претходног тежи.
У срцу су жудње и осећај горак,
Нечастиви вреба, искушава, режи.

Прилазим Распећу, склањам се од тога,
Молитвама зидам срушене олтаре.
Литургијска зора грешника и Бога —
Загрљај аскете и иконе старе.

Прашина смо били, прашина нас чека,
Само душа живи кроз векове дуге.
Љубав је сва мудрост, нема другог лека,
Сви путеви злобе воде нас до туге.

Сад на самом крају Апостолског поста,
Када све је близу — скок и потонуће.
У загрљај прими веру као госта,
И грли спасење кроз свето свануће.

Сад на самом крају Апостолског поста…

 

S O N E T VII

Đavo se u snove na trenutak javi
u očima mu tinja neugasli plam
u tišini srca reč prokleta slavi
pa iz sakate duše razliva se sram

S krilima od dima ko oblak se vije.
na uzglavlje moje u tišini sleti
u duši me studen kano maljem bije
i šapatom truje tihi sanak sveti

“Zar večnost ti treba”?-tiho meni reče
“zar raj nije bajka što se ko list njiše”
rečima mi dušu ko nožem preseče

na jastuku gde mi na tebe miriše.
Priča mi o sreći,zaboravljam tuge
osmehom mi nudi neke snove druge.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
12.07.2025g.

СВИ РАДЕ ЈА СПАВАМ – КОЗИЋ САША

Јутро се разнежило на моме јастуку . Свануло је. Пролеће. Ведро је

Врапци весело цвркућу ластавице шарено лете .  Гугутке лењо гугучу на крову моје куће

Чујем комшије. Нешто вичу Сваки носи ашов на леђима и иду у башту

Земља лепо мирише када се риља . На тараби стављен радио , свира моравац

Уз тактове кола окопаше се баште , много брже

Мирис пржених јаја сланине и домаће ракије шири се улицом

Радници свако својој оде кући на доручак . А ја спавам

Ноћас сам са друштвом био у кафани . Уморан сам

А помало ….лењ

ПОЧИЊЕ ПРВА СМЕНА – КОЗИЋ САША

 

Штајга , хладно је . У предаху рађања јутра , ветар разноси мирисе греха.

Сви камени цветови , настали као продукт ноћашњег клесања опомињу разуздане.

Биртија , полупразна , полупана  чека сталне јутарње госте: црну кафу , беле кифле и ракију.

Конобари , курве и пијандуре спавају по столовима са карираним стољњацима и плеханим пепељарама.

Чекају јутарњу смену , одморну, опрану, наспавану , жељну алкохола , греха и музике.

Другачије не знају да раде.

Појављује се и пандур . Зева, чеше муда , наручује кафу и ракију , свестан да му неће бити наплаћено.

Седа за сто , чита новине .

Шеф прве смене гаси светла Избацује курве и пијанице.

Почиње прва смена.

 

 

S O N E T VI

I sve zamiriše mirisima tuge
dok večernji vetar niz obraze reže
u tišini stoje sene kao druge
a želje ko stranci kroz sećanja beže

Još koračam stazom sve tiše i tiše
gde lišće bez boje u čežnju se sliva
a duša u prazno bez želje uzdiše
dok ćuti pod nebom u parlogu njiva

I snovi se gase pod teretom reči
što šap’tom izrastu u olujne sate
dok noć svoje staze bez milosti preči

pa danak mi daje što mi noći krate.
Jer srce u noći ničim se ne zdravi
đavo se u snove na trenutak javi.

autor
Jovica N. Ðorđeviċ
09.07.2025g.