Стојим као одговор свим бесним псима који гризу своје уши и репове , покушавајући да нас погоде у мозак.
Он је заштићен опном од наших речи истине.
Сви лавежи , који страшно звуче у хладним jутрима , допиру до нас као ехо наших речи , упућених њима.
Све је узалуд , испaљују ћорке, док наши крици среће допиру до неба.
Тужни су и неми , као црни гавранови који покушавају да једу наше месо , али не могу.
Кљунови су им крвави , од наше , али и њихове крви.
(Прочитано: 33 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.276.949 пута)
