Peko Laličić
MOJ AFORIZAM
NE RADIM NIŠTA.
TO MOJE PREDUZEĆE PROIZVODI.
Добродошли!
Peko Laličić MOJ AFORIZAM NE RADIM NIŠTA. TO MOJE PREDUZEĆE PROIZVODI.
НЕСТВАРНО СТВАРАН Оседлала сам сребрног ата па по прашини од месечевог праха пошла да те тражим… Јер вукле су ме непознате струје, и овде те није било, а, пре или касније све би се збило… што и сада! Као топла чоколада мирисала је нада, а сливала се кроз косу па низ плећа и као свећа … Настави са читањем “НЕСТВАРНО СТВАРАН – Mиладиновић Сандра”
НЕСТВАРНО СТВАРАН
Оседлала сам сребрног ата
па по прашини од месечевог праха
пошла да те тражим…
Јер вукле су ме непознате струје,
и овде те није било,
а, пре или касније све би се збило…
што и сада!
Као топла чоколада мирисала
је нада, а сливала се кроз косу па
низ плећа и као свећа затреперио
је пламен у дањини….
Ти……моја тајна сред душе,
Ти…….моја магија тренутка,
Ти……..и наши снови…
Имаш их то знам….
Неки се незнанци уплићу у наше
животе, али будзашто,
јер празнина се шири
и експлодираће као балон
једнога дана истина у нама…
Нетрепељивост можда пробуди
шесто чуло и споји нас
телепатија, па једног јутра
на јастуку нас пробуди
звезда падалица блистава,
као дечји осмех….
А, подсмех, шта кога брига за то
ако на наша леђа падне такав дар…
дар који нас спаја са васионом…
Оне ноћи када ти у снове дођем,
бићу нестварно стварна,
и тај знак немој занемарити
ТИ….
А, до тада обраћај ми се преко
ветра па донеси који лист
пред ноге док ходам
замишљена…
Или стихом у коме ћу те
препознати иако те овде нема…
Можда птицом која ће ми
кљуном куцнути у окно,
или реком док жубори,
ромори и збори о теби
коме припадам, а кога не знам уистину,
нити знам да ли ћу ти цела
икада стварно припасти…
Ипак у вери,
дотле ћу живети у тишини
сатканој од сна у ком ниси привиђење..
Бићеш моја молитва на уснама
и трзај тренутка…
Ти кога сањам од када знам за себе,
нестварно стваран у мислима…
Моја бит и суђеник са линије
живота на длану….
Мој свитак из књиге о нама,
коју сам давно прочитала,
сама у доба без обећања!
Чуваћу те као птицу у руци,
нежно са пуно осећања!
© Миладиновић Сандра
Osecam tvoje prstice osecam stisak ruke, govor tela dva, razmenu osecanja. Tu si pored mene, setamo se starom kaldrmom razmenjujemo poglede, razmenjujemo osecanja, emocije. Cekam da taj trenutak dodje, cekam da stanem kraj tebe, da osetimo jedno drugo, da vrela krv projuri oboma kroz vene. Dino Krcic, 2. decemabar
Osecam tvoje prstice
osecam stisak ruke,
govor tela dva,
razmenu osecanja.
Tu si pored mene,
setamo se starom kaldrmom
razmenjujemo poglede,
razmenjujemo osecanja, emocije.
Cekam da taj trenutak dodje,
cekam da stanem kraj tebe,
da osetimo jedno drugo,
da vrela krv projuri oboma kroz vene.
Dino Krcic, 2. decemabar
Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi … Настави са читањем “Decembar”
Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi bilo lako, jer sam navikao na teben navikao na razgobor sa tobom i razmenjivanje neznosti.
Drzi me zivotu to ime, koje uvek u coveku poslednje ime, drzi me Nada. Nada da ces se vratiti ponovo meni, da ces otvoriti zajednicku kapiju koju smo napravili, otvoriti je i uci u dvoriste koje u sred zime izgleda kao da je leto, prepuno karanfila, orhideja i ruze, a sve su zasadjene s ljubavlju i osecanjima.
Znam da ti je tesko, znam da nosis bol u sebi, bol koji si mozda nepotrebno stvorila, tim sto si se odvojila od mene. Strpljiv sam i cekacu, sve iz razloga jer znam da si vredna, znam i sta prema tebi osecam i sta zelim da ti pruzim. S ljubavlju sam sve radio i dalje cu nastaviti.
Samo tvoj.
Jecaj, krece plac. Srce place, a dusa boli, da li znas da te voli? Jecaj je sve jaci i krik se oseca u tami. Sve jaci podrhtaji i otkucaji. Krik srca je sve jaci i jaci…..Bol Hoce li se skrasiti? Dino Krcic, 2013
Jecaj, krece plac.
Srce place, a dusa boli,
da li znas da te voli?
Jecaj je sve jaci
i krik se oseca u tami.
Sve jaci podrhtaji i otkucaji.
Krik srca je sve
jaci i jaci…..Bol
Hoce li se skrasiti?
Dino Krcic, 2013
ДЕЦА СА МЕСЕЦА Jа сам прах, исти онај из кога су саткане звезде, што небом језде! Ја сам сјај, исти онај што по небу шара, па ноћ вара! Ја сам птица, иста она што машту голица, сред лица! Ја сам ветар, исти онај што свуда завири, па се на трен смири! Ја сам прозор исти … Настави са читањем “ДЕЦА СА МЕСЕЦА – Mиладиновић Сандра”
ДЕЦА СА МЕСЕЦА
Jа сам прах,
исти онај из кога су саткане звезде,
што небом језде!
Ја сам сјај,
исти онај што по небу шара,
па ноћ вара!
Ја сам птица,
иста она што машту голица,
сред лица!
Ја сам ветар,
исти онај што свуда завири,
па се на трен смири!
Ја сам прозор
исти онај што зими и лети
је на мети!
Ја сам дуња
иста она што дивно мирише
пре кише!
Ја сам ружа,
иста она што крај реке цвета,
сред лета!
Ја сам јутро,
исто оно што дише и мами,
док ноћ пада на супротној страни!
Ја сам дете,
исто оно као и сва деца,
са Месеца!
© Миладиновић Сандра
(najobimniji roman pisca bez obima) Šta je život? Noć, noć Kiša Mraz Na kraju je Sunce Osvetljava pupoljak Ni iz čega Niče po- novo kô N O Ć
Poznajem te od nekud… videla sam te u vozu koji je odlazio, i za koji sam imala dve karte kupljene ne znam… odnekud drugde,možda još, poznajem te… ne znam,ne znam!… Možda sam te videla na peronu, na nekoj stanici,u osvit, na molebanju,u podsvesti, na novogodišnjem maskembalu… A možda sam te kupila na rasprodaji, bilo je … Настави са читањем “***-Radmila Nastić Antanasijević”
Poznajem te od nekud…
videla sam te u vozu
koji je odlazio,
i za koji sam imala
dve karte kupljene
ne znam…
odnekud drugde,možda još,
poznajem te…
ne znam,ne znam!…
Možda sam te videla na peronu,
na nekoj stanici,u osvit,
na molebanju,u podsvesti,
na novogodišnjem maskembalu…
A možda sam te kupila na rasprodaji,
bilo je sezonsko sniženje ludačkih košulja?
Hm,ne znam…
Možda sam te
medju procvale maslačke ubrala,
možda sam te
od sna ukrala,ne znam?…
Ne mogu da se setim…
Траг у ноћи, изгубљено време у речима, плакање над изборима остављени да ламентирају над мном, чекање да сачекам осећај… као твој поглед осећај да грешим, да нестајем… није лако сада избор да се прихвати савршено дело, начин који ме враћа у живот који желим избор да будем спашен осећај да знам да сам победио без … Настави са читањем “Искушавање времена – Александар Јакшић”
Траг у ноћи,
изгубљено време у речима,
плакање над изборима
остављени да ламентирају над мном,
чекање да сачекам осећај…
као твој поглед
осећај да грешим, да нестајем…
није лако сада
избор да се прихвати савршено дело, начин
који ме враћа у живот који желим
избор да будем спашен
осећај да знам да сам победио
без ниских удараца, имитирања, мимике, лажи…
осећај као сам отисак моје душе,
у годинама које долазе.
МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ Мајко, зашто те чуди, За сузу која ми кану, За живот који ми дану? И млеко за моју рану, Чувах к`о кап на длану. Мене су убили људи! Мајко, зашто те чуди: За ватру у којој изгорих, За време кад се уморих, За уста која затворих, И више ништа не зборих? … Настави са читањем “МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ”
МАЈКО, ЗАШТО ТЕ ЧУДИ
Мајко, зашто те чуди,
За сузу која ми кану,
За живот који ми дану?
И млеко за моју рану,
Чувах к`о кап на длану.
Мене су убили људи!
Мајко, зашто те чуди:
За ватру у којој изгорих,
За време кад се уморих,
За уста која затворих,
И више ништа не зборих?
Јер су ме убили људи.
Мајко, зашто те чуди;
За снове које сам снио,
За вино које сам пио,
За ноћи када сам бдио,
И с тобом кратко био?
О, мене убише људи!!!
Мајко, зашто те чуди;
За моје предуге путе,
Све моје речи љуте:
Ја једино веровах у Те,
И у усне које ћуте!
Мене су убили људи!!!
И зато нек те не чуди,
Што људе за све кривим,
Зато што више не живим,
Што се ничему не дивим.
У овим облацима сивим.
Јер су ме убили људи!!!
Аутор: Миломир Обрадовић
Деч, Палих бораца 74