Аутор: Dino Krcić

 

Osecam tvoje prstice
osecam stisak ruke,
govor tela dva,
razmenu osecanja.

Tu si pored mene,
setamo se starom kaldrmom
razmenjujemo poglede,
razmenjujemo osecanja, emocije.

Cekam da taj trenutak dodje,
cekam da stanem kraj tebe,
da osetimo jedno drugo,
da vrela krv projuri oboma kroz vene.

 

Dino Krcic, 2.  decemabar

Dosao je i taj mesec, mesec mog rodjenja. Hladno je u mom gradu mogu ti reci, hladno, ali sam siguran da ce biti toplo jer u meni jos tinja vatra, tinja svetlo. Bio je mesec novembar kad si mi rekla da zelis da na kratko prekinemo, na mesec dana, da bi se sredila. Nije mi bilo lako, jer sam navikao na teben navikao na razgobor sa tobom i razmenjivanje neznosti.

Drzi me  zivotu to ime, koje uvek u coveku poslednje ime, drzi me Nada. Nada da ces se vratiti ponovo meni, da ces otvoriti zajednicku kapiju koju smo napravili, otvoriti je i uci u dvoriste koje u sred zime izgleda kao da je leto, prepuno karanfila, orhideja i ruze, a sve su zasadjene s ljubavlju i osecanjima.

Znam da ti je tesko, znam da nosis bol u sebi, bol koji si mozda nepotrebno stvorila, tim sto si se odvojila od mene. Strpljiv sam i cekacu, sve iz razloga jer znam da si vredna, znam i sta prema tebi osecam i sta zelim da ti pruzim. S ljubavlju sam sve radio i dalje cu nastaviti.

Samo tvoj.

Jecaj, krece plac.
Srce place, a dusa boli,
da li znas da te voli?

Jecaj je sve jaci
i krik se oseca u tami.
Sve jaci podrhtaji i otkucaji.

Krik srca je sve
jaci i jaci…..Bol
Hoce li se skrasiti?

 

Dino Krcic, 2013