ЧУДА…..Миладиновић Сандра

ЧУДА….. СВА ЧУДА У ЧУДУ СУ ЧУДЕСНА НЕКИМА ЈЕ У ЊИМА КОЖА ТЕСНА А, НЕКИ ИМАЈУ СЛОБОДЕ ДО МИЛЕ ВОЉЕ ОНА СУ ЗА ОНЕ ШТО МОРЕМ ПЛОВЕ АЛИ И ЗА ОНЕ ШТО НЕБОМ ЛЕТЕ ДОК ЧЕКАЈУ ДА ИХ СЕ НЕКИ СЕТЕ ПРЕД ЊИМА ЧАК И ВРАТА ЗАТВАРАЈУ У ЊИХ НЕ ВЕРУЈУ ИЛИ СЕ ПРЕТВАРАЈУ ДРУГИ … Настави са читањем “ЧУДА…..Миладиновић Сандра”

389353_3976123128769_140850166_n

ЧУДА…..

СВА ЧУДА У ЧУДУ СУ ЧУДЕСНА
НЕКИМА ЈЕ У ЊИМА КОЖА ТЕСНА
А, НЕКИ ИМАЈУ СЛОБОДЕ ДО МИЛЕ ВОЉЕ
ОНА СУ ЗА ОНЕ ШТО МОРЕМ ПЛОВЕ
АЛИ И ЗА ОНЕ ШТО НЕБОМ ЛЕТЕ

ДОК ЧЕКАЈУ ДА ИХ СЕ НЕКИ СЕТЕ
ПРЕД ЊИМА ЧАК И ВРАТА ЗАТВАРАЈУ
У ЊИХ НЕ ВЕРУЈУ ИЛИ СЕ ПРЕТВАРАЈУ
ДРУГИ ОД ЊИХ ПРАВЕ БАУКЕ
ТАРАНТУЛЕ И РАЗНЕ ОПАКЕ ПАУКЕ…

СВА ЧУДА О ЧУДУ СУ ЗА РАДОЗНАЛЕ
ЗА САЊАЛИЦЕ КОЈЕ ПРЕВИДЕ ОПСЕНЕ
У НАМЕРИ ДА ОСЕТЕ НЕМИРЕ
И ДА ИМ БАР СНОВЕ ПОХОДЕ ВИЛЕ
ПА ДА СЕ СКУПА ЧУДУ ДИВЕ…

СВА ЧУДА О ЧУДУ СЕ РАЂАЈУ
ПО НЕКЕ КАО СТРЕЛЕ ПОГАЂАЈУ
НЕКЕ НИМАЛО НЕ ИЗНЕНАЂУЈУ
ЈЕР СУ НА МАРГИНИ ИЗМАГЛИЦЕ
ПА ИХ ОТРЕЗНЕ ОД СВАКОДНЕВИЦЕ

ТАКО ИМ ОНЕ ЗВЕЗДЕ ПАДАЛИЦЕ
ИЗГЛЕДАЈУ КАО СТАРЕ ДРУГАРИЦЕ,
ОНАКО ДА ИМ СВИ МОСТОВИ СВЕТА
ПОСТАЈУ ОДЈЕДНОМ КАО ЗАГРЉАЈИ,
СВА ЧУДА О ЧУДУ СУ КАО КОМЕТА
ШТО НАДЛЕТА ПОЉА ГДЕ СЕ СЛАВИ….

ЈА САМ О ЧУДУ ИСПОД ТРЕПАВИЦА
ЧУЛА ПРВИ ПУТ ОД ОНИХ ПТУЦА
ШТО СА ЈУГА ПОД СТРЕХЕ УВЕК СЛЕТЕ
И ПРОБУДЕ МЕ У ЦИК ЗОРЕ
ЦВРКУТОМ И КЛЕПЕТОМ КАО ДА МОЛЕ
ПРОЗОРЕ ДА ОТВОРИМ ШИРОМ….

О, КАКВА ЧУДА ЈА ЉУБИМ ЉУДИ
ОД РОЂЕЊА ……
ТОМЕ СЕ ЧУДИМ!

(c) Mиладиновић Сандра

KRVAVO SEĆANJE — Marina Adamović

 Rekao je “Znaš da si lepa?” “Da” kratko sam odgovorila, ustala, pozdravila sve i iščezla.. Bila sam mlada i lepa, i posebna.. U tome i jeste problem: bila sam ono što nisam znala da će pojesti vuk, oktopod, proždrljiv bezum slatko. Mladosti, zbogom, ja tebi ne mogu, evo ti nož, ti meni ureži nadu U.. … Настави са читањем “KRVAVO SEĆANJE — Marina Adamović”

 Rekao je

“Znaš da si lepa?”

“Da”

kratko sam odgovorila,

ustala,

pozdravila sve

i

iščezla..

Bila sam mlada

i lepa,

i

posebna..

U tome i jeste problem:

bila sam ono

što nisam znala

da će

pojesti

vuk, oktopod, proždrljiv bezum

slatko.

Mladosti, zbogom,

ja tebi ne mogu,

evo ti nož,

ti meni

ureži

nadu

U..

TU!.

ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ- Mиладиновић Сандра

ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ Месец је млад као барка отпловио у праскозорје… Нисам ни сањала да ватрометом пролећно јутро празнично зове… Нисам приметила да штипкају ме ови весели докоњаци, први, страстима обојени, заводљиви стари знанци…. Лавеж ме паса тргну напрасно, одакле да кришом посматрам све, те сјајне момке што се шепуре, те пауне раздрагане….. Ах, свуда хоће … Настави са читањем “ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ- Mиладиновић Сандра”

1618582_10202777154377227_115297212_n
ПРОЛЕЋНЕ РИМЕ

Месец је млад као барка
отпловио у праскозорје…
Нисам ни сањала да ватрометом
пролећно јутро празнично зове…
Нисам приметила да штипкају ме
ови весели докоњаци,
први, страстима обојени, заводљиви
стари знанци….

Лавеж ме паса тргну напрасно,
одакле да кришом посматрам све,
те сјајне момке што се шепуре,
те пауне раздрагане…..
Ах, свуда хоће да завире
уходе тек пробуђене гране
Како неопажено да обманем
те виртоузне враголане….?!

Немам времена за детаљне планове,
до сада у томе нисам успела
непослушни су као таласи
можда баш зато да бих одустала?!
И успела сам овога пута
у зеленој хаљини од бајне свиле
са наочарима и шеширом
уткана кроз пролећне риме!

(C) Mиладиновић Сандра

АМОРЕ МИО… – Миладиновић Сандра

АМОРЕ МИО… Волим те онако бескрајно лудо волим те ватра се у мени скрива волим те, о зар је неко чудо то што осећам и што сам жива…. Волим те, речи су непотребне тако је сувишно све овог трена волим те и нека су сенке сетне реком у мени плови жена…. Ту на твојим уснама … Настави са читањем “АМОРЕ МИО… – Миладиновић Сандра”

SandraMАМОРЕ МИО…

Волим те онако бескрајно лудо
волим те ватра се у мени скрива
волим те, о зар је неко чудо
то што осећам и што сам жива….

Волим те, речи су непотребне
тако је сувишно све овог трена
волим те и нека су сенке сетне
реком у мени плови жена….

Ту на твојим уснама сванућа трају
без знакова да ће икада проћи
два даха у једно када се споје
знак је вечности, а не немоћи….

Зато,поклони ми овај трен под небом
обданицу или ноћ, ма ко би бирао…
али свим бићем будимо једно,
аморе мио тишини би пријало….

Ништа не тражим осим чистоте
плавог и ведрог неба пролећног,
за вечност у крају ока што кријем,
зна стража таме тихог, а опречног….

Растанимо се без довиђења
нек небо отворено остане над нама,
ВОЛИМ ТЕ – разбијаш тишину речима….
Не, није тешко што остајем сама…

ЧЕКАМ ТЕ !!!!!!

© Миладиновић Сандра

Pesme nedelje marta 2014.bira-Lepa Simic

  СПАВАЈ – Драган Тодосијевић Спавај у сенци моје душе Спавај у заветрини моје кише Спавај ту на левој обали Пепељуше Спавај у песми вредних ратара Спавај у песми ноћних птица Спавај у фијуку вејавица Спавај у мирису пољског цвећа Ту на левој обали Пепељуше Спавај село моје © Драган Тодосијевић НАЈЛЕПША –  Градимир Карајовић Те твоје … Настави са читањем “Pesme nedelje marta 2014.bira-Lepa Simic”

 

СПАВАЈ – Драган Тодосијевић

Спавај у сенци моје душе
Спавај у заветрини моје кише
Спавај ту на левој обали Пепељуше

Спавај у песми вредних ратара
Спавај у песми ноћних птица
Спавај у фијуку вејавица
Спавај у мирису пољског цвећа
Ту на левој обали Пепељуше
Спавај село моје

© Драган Тодосијевић

НАЈЛЕПША –  Градимир Карајовић

Те твоје очи
Небесно црне као два сафира
И дуга црна коса
Наспрам плавог неба
Говоре ми тајне постојања

Те очи које зраче топлину
Као два црна смарагда
И набујале груди
Као цветови мирисних мајских ружа
На портрету у мојој глави
Шапућу ми страст надања

Само очи твоје
Лутају ми мислима
Очаран лепотом твога тела
Дивим се красоти стаса
Сањам те у својим сновима

Ширим руке
Да ми дођеш у загрљај
Да осетим заносне мирисе
И чари твога тела
Јер ти створена да волиш
И будеш вољена

Извешћу те једном
На пучину мојих снова
Да осетиш чар и богатство
Мојих додира
А ја занос твојих усана

Све до хоризонта
Иза кога се рађају плаве зоре
Ти си величанство
Лепоте неба
Планете земље
И сунца

Ох Радо бих да изгорим
У твојој близини

© Градимир Карајовић
посвећено С.Ђ.

 

Pediculosis pubis – Зоран Христов

Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је ишла за послом
а ја сам тражио љубав.
У ствари,
данас ни сам не знам
да ли је сусрет био случајан
или ме судбина навела на њу
док је под лампионом
чекала трећу смену.

Ту, на углу она,
нашминкана  до бола
са штиклама од осам центиметара
на ципелама већим два броја
погледом ме призвала себи.
Пришао сам
гледајући је право у очи.
Само педесет, за тебе, рекла је, лепи.
Остало може уз договор
и неку добру цену
јер љубав, кошта, али и вреди.
Нема тих пара, рекох
и очаран кренух за њом
до полумрака мемљиве собе
у којој су се мешали мириси
мушког зноја и индијских штапића
Руком ме увела у суштину
А онда  куковима
појаснила да се све врти у круг
и да је живот као и љубав
пун успона и падова,
Час си горе час си доле.
Баш као свака љубав
и ова је трајала кратко
а након ње
остаде бол, свраб и патња.
Срели смо се
у улици црвених фењера.
Она је чекала смену
а ја…
од ње сам купио љубав
и на поклон добио pediculosis pubis.

© Зоран Христов

ПУТОВАТИ – Радмила Лазић

О, дићи једра
О, ка далеким обалама ићи!
Бродарити.
А не стићи никуда!

Пучином плутати
Као даска
После каквог бродолома.

Рођени,
О, када бих миљама била
Одсутна из ваших живота.

Када би потрајала
Моја одвојеност од свега!

*
О, ићи, ићи!

Друмом путовати.
Друмарити!

Са врећом на леђима
Или без ње.

Као скитница
Весело звиждукати.

Певушећи
Пешачити.
Не остављајући
За собом никога.
Никоме ићи.

*
О, друмови!
О, волујска кола предака!
Када се нигде није стизало
Без три дана клопарања.

А при срцу била милина
Од помисли на кућни довратак
У коме стоји Он или Она
С руком понад обрва.

*
Бити странац,
Бити страњкиња.

Прећи реку.
Гледати туђ град
Туђе тргове,
Туђе трагове,
Људе.

Загледати им се у очи.
Можда срести себе.

*
О, непознати свете
Да ми је стићи до твога неба
Да видим оно што не досежу очи.
Неизрецивом да се приклоним.

Стазицу да пронађем
До страшне зоре.

Да узлетим из себе
Да се напустим!