РУЖА…

РУЖА… Не криви ружу што бодље има она се само брани њима Многи су њене латице крали из грма најлепше цветове брали Сад трњем своју лепоту штити кад је већ не може скрити Мораш зато платити цену ако пожелиш лепоту њену јер љубав и патња пар су стари па ко ружу воли за бол не … Настави са читањем “РУЖА…”

РУЖА…

Не криви ружу
што бодље има
она се само
брани њима
Многи су њене
латице крали
из грма најлепше
цветове брали
Сад трњем своју
лепоту штити
кад је већ
не може скрити
Мораш зато
платити цену
ако пожелиш
лепоту њену
јер љубав и патња
пар су стари
па ко ружу воли
за бол не мари…

Братислав Богдановић

КРИВА ЛИНИЈА – Mиладиновић Сандра

КРИВА ЛИНИЈА Несрећом сам отела, сванућа јеткој зори… Цаклеле су сузе ко’ летњи прозори, сузила сам очи, да ми не побегну, полила сам руже, да ме не огребу. Мучио ме осмех, цепале се груди, та крива линија, што се с муком буди… Ко’ кристал се ломе, комадићи дана, устају брестови поломљених грана. Клија семе неба, … Настави са читањем “КРИВА ЛИНИЈА – Mиладиновић Сандра”

10488361_10203688284954922_2487890618630492308_n

КРИВА ЛИНИЈА

Несрећом сам отела,
сванућа јеткој зори…
Цаклеле су сузе
ко’ летњи прозори,
сузила сам очи,
да ми не побегну,
полила сам руже,
да ме не огребу.
Мучио ме осмех,
цепале се груди,
та крива линија,
што се с муком буди…
Ко’ кристал се ломе,
комадићи дана,
устају брестови
поломљених грана.
Клија семе неба,
у очима ветра,
сунцокрет се њише,
ко’ госпа кад шета…
Загрљај се топи,
као чоколада,
откуцај мирише,
трава посред хлада…
Мисли што жуборе,
ђердане сад нижу,
кровови доброте,
ко’ малине стижу…
Одзвањају пољем,
стада и пастири,
ко’ жмарци милине,
нона бела вири.
Кликће соко небом,
прогоне га тајне…
У зори сам нашла,
јастук за очајне.
(с) Миладиновић Сандра

CRNE SJENKE – milka vukic vujnovic

zbirka “ljubav za Ljubav” . Odstranite noci paklene Bol mi se razmnozava, Uspjesno je oplodjena Trnovita im rapsodija kretanja. . Disem, a mrtva sam, Tamna magla mi sve otela, Sebi sam umno zabranjena, Od najmilijih otudjeno zaboravljena. Crne sjenke vodu pretacu, Dusu raspuknutu komadaju, Hrane se samnom svojim izdanciam, Izdisem u bolnim nastavciam… Dok volis proslost … Настави са читањем “CRNE SJENKE – milka vukic vujnovic”

zbirka “ljubav za Ljubav”

.

Odstranite noci paklene

Bol mi se razmnozava,

Uspjesno je oplodjena

Trnovita im rapsodija kretanja.

.

Disem, a mrtva sam,

Tamna magla mi sve otela,

Sebi sam umno zabranjena,

Od najmilijih otudjeno zaboravljena.

Crne sjenke vodu pretacu,

Dusu raspuknutu komadaju,

Hrane se samnom svojim izdanciam,

Izdisem u bolnim nastavciam…

Dok volis proslost i grude mu znane

Kad te boli razdvojenost s ulicama i poljima

Drobi tu dusu ravnodusnost medj’ poznanicima…

Domovina te odbaci, zivu u otvoren grob baci.

O, Boze, moze li se zemni zivot zaboraviti?

Hoce li mi pogled Tvoj dusu smiriti!?

.

DA BUDEM PONOS – milka vukic vujnovic

“ljubav za Ljubav” . Grebe me talog godina Krckaju i kosti istrosene, Misli zude Carstvu Nebeskome, Ne brinu za zemaljsko desavanje. . Shvatite me dijeco, ne tuzite, Umorna sam, dusi treba odmora… Smrt me cula, odazvala se, Postujte moje vselje . Tjelo zemno zemlji vracam . Dusa je ustremljena putu visina Kajem se i za … Настави са читањем “DA BUDEM PONOS – milka vukic vujnovic”

“ljubav za Ljubav”

.

Grebe me talog godina

Krckaju i kosti istrosene,

Misli zude Carstvu Nebeskome,

Ne brinu za zemaljsko desavanje.

.

Shvatite me dijeco, ne tuzite,

Umorna sam, dusi treba odmora…

Smrt me cula, odazvala se,

Postujte moje vselje

.

Tjelo zemno zemlji vracam

.

Dusa je ustremljena putu visina

Kajem se i za najsitnije grjehove

Zelim pred Boga bez utega.

.

Privest ce me Sveta Bogomajka,

.

Kleknut cu ispred Trojedinoga,

Ocekujem blagoslov od Svetog Suda

Da budem ponos predaka i naroda.

Pesma o ”Crnoj”

Belih zenica po brdima leti Slika tamne dlake Promuklog laveza preti Prolaznicima hladnih noci Starac veli stegnute guse : Dajde onu crnu Sto hoce na zlo A u kotar,na tlo Sklupcana stoji Klonule duse.

Belih zenica po brdima leti
Slika tamne dlake
Promuklog laveza preti
Prolaznicima hladnih noci

Starac veli stegnute guse :
Dajde onu crnu
Sto hoce na zlo
A u kotar,na tlo
Sklupcana stoji
Klonule duse.

UKAZ — Marina Adamović

Preda mnom Mesec i oblak gusti Opada lišće sa grana breza Odnekud čujem zvuk aviona Usporen hod bekljunih ptica Iz grudve zemlje polete nedah Sunce se plaši, eto mi smrti.

Preda mnom Mesec i oblak

gusti

Opada lišće sa grana

breza

Odnekud čujem zvuk

aviona

Usporen hod bekljunih

ptica

Iz grudve zemlje polete

nedah

Sunce se plaši,

eto mi smrti.

POST MORTEM — Marina Adamović

Ni pomislila nisam, kad sam udarala glavom o zid, da ću napisati pesmu o najlepšoj odi sveta, o životu što nastaje, što nestaje kao Mesec, kao reka, a napisala sam, jesam, jesam, mada nisam najsigurnija, dok je čitam i podvlačim ono divno, da i mrtva to još mogu!

Ni pomislila nisam,

kad sam udarala glavom o zid,

da ću napisati pesmu o

najlepšoj odi sveta,

o životu

što nastaje, što nestaje

kao Mesec, kao reka,

a napisala sam,

jesam, jesam,

mada nisam najsigurnija,

dok je čitam i podvlačim

ono divno,

da i mrtva

to još mogu!

AFORIZMI

-Srbija već godinama sprovodi “plansko školovanje” mladih kadrova! -Školovane se fakultetlije radi toga jedva mogu zapos- liti kao konobarice, trgovci i razne druge poslove, ali ako samo imaju neku vezu i poznanstvo kao privilegije! Živko Begović

-Srbija već godinama sprovodi “plansko školovanje” mladih
kadrova!
-Školovane se fakultetlije radi toga jedva mogu zapos-
liti kao konobarice, trgovci i razne druge poslove, ali
ako samo imaju neku vezu i poznanstvo kao privilegije!
Živko Begović

Pastir – Milan Gluscevic

Uz obliznji izvor Gde racvaju se brda Zatihne zivot jutrom dat Cak i pastir,sna meka Usnu mirnocu Kojom krasi ovaj sat Pak otvori oci I pogleda stoku Oh kako divan bese dan Al ga miris trave I tihog vetra Otera na jos jedan san

Uz obliznji izvor
Gde racvaju se brda
Zatihne zivot jutrom dat
Cak i pastir,sna meka
Usnu mirnocu
Kojom krasi ovaj sat

Pak otvori oci
I pogleda stoku
Oh kako divan bese dan
Al ga miris trave
I tihog vetra
Otera na jos jedan san

*** Radenko Nastić

Ne znam šta sam tražio tamo: Reči odsanjane pesme Odbeglog neba delić samo Il zrak svetla što katkad blesne. Ne znam šta sam tražio tamo. Našao sam slepilo zida Našao sam okamenjenu noć Našao sam pticu bez vida Našao sam bez moći moć. Ne znam šta sam tražio tamo. Od svega u uhu ostade Odjek … Настави са читањем “*** Radenko Nastić”

Ne znam šta sam tražio tamo:
Reči odsanjane pesme
Odbeglog neba delić samo
Il zrak svetla što katkad blesne.

Ne znam šta sam tražio tamo.

Našao sam slepilo zida
Našao sam okamenjenu noć
Našao sam pticu bez vida
Našao sam bez moći moć.

Ne znam šta sam tražio tamo.

Od svega u uhu ostade
Odjek mog ćutanja samo.