. Bila je nekad ružno pače koje se tužno najlepše smeje, a zna da u duši potajno plače da zlobnicima sujetu zagreje. Bila je često od oka skrivena, negde u senci jezerskih lokvanja, i tada se učini sebi sitna previše ružna, beznačajna, mala. Ništa od toga ne beše tačno, to su kompleksi ptičice … Настави са читањем “Ružno pače – Nenad Đekić”
.
Bila je nekad ružno pače
koje se tužno najlepše smeje,
a zna da u duši potajno plače
da zlobnicima sujetu zagreje.
Bila je često od oka skrivena,
negde u senci jezerskih lokvanja,
i tada se učini sebi sitna
previše ružna, beznačajna, mala.
Ništa od toga ne beše tačno,
to su kompleksi ptičice slatke
što joj usadiše u luckastu glavu
neke mršave, prepotentne patke.
Jednoga dana malena ptica,
izađe iz jezera na peščani sprud
pa kad svoj odraz u vodi vide
shvati da nije patka, već beli labud.
U naletu sreće raširi krila
i poče sama sebi da se divi,
shvati da je graciozna ptica
da su za komplekse drugi krivi.
Ponosna, gorda zaplovi snažno,
za nju sve reke tad bejahu kratke,
da svako vidi šta je carski labud,
a šta su neke mršave patke.
