Добродошли!
“LJUBAV ZA LJUBAV ” . Nebo zaplakalo Rane da mi vida, Zgrušanu krv rastočilo… Ipak ću ostati živa… Ljubav se ne može zabraniti, Patnju treba umanjiti, Vjeru Gospodu pokloniti, U odluku Mu vjerovati. Istina je najvrednija Umna je moć njena . Pomirila sam se sa sobom Životni put se nastavlja, Čuvam svoja bolna sjećanja .
“LJUBAV ZA LJUBAV ”
.
Nebo zaplakalo
Rane da mi vida,
Zgrušanu krv rastočilo…
Ipak ću ostati živa…
Ljubav se ne može zabraniti,
Patnju treba umanjiti,
Vjeru Gospodu pokloniti,
U odluku Mu vjerovati.
Istina je najvrednija
Umna je moć njena
.
Pomirila sam se sa sobom
Životni put se nastavlja,
Čuvam svoja bolna sjećanja
.
Ne zaboravljam te… Tela zaboravljaju dodire kao preležane bolesti, Oni koji se nisu takli dušom o dušu Ozdravljaju od rastanka lako i zaboravljaju se brzo Ali, Oni koji su se dodirivali duhom, I pronalazili i videli jedno drugo u neuhvatljivostima Tananim Kao prah mesečine na očnim kapcima Ili pena na vrhu talasa Takvi, Koji su … Настави са читањем “MAZURKA ZA UMIRUĆE LEPTIRE – Nena Miljanović”
Ne zaboravljam te…
Tela zaboravljaju dodire kao preležane bolesti,
Oni koji se nisu takli dušom o dušu
Ozdravljaju od rastanka lako i zaboravljaju se brzo
Ali,
Oni koji su se dodirivali duhom,
I pronalazili i videli jedno drugo u neuhvatljivostima
Tananim
Kao prah mesečine na očnim kapcima
Ili pena na vrhu talasa
Takvi,
Koji su razgovarali očima,
A neizgovorene reči im od disanja otkidao vetar
I raznosio mikro i makro svetovima
Prevedene sa nemuštog jezika ljubavi
Na govor žubora reka
I priču muzikalnog vetra,
Takvi,
Ne zaboravljaju se nikad.
I kad izblede iz priče kao poslednja boja duge,
Pamte se
I kad više ne pate zbog rastanka,
Nežnim sećanjem
Takne se duša duše poljupcem,
I samo suza plava sklizne,
Laka, kao smrt leptira
I boli jer više ne boli,
I umiru leptiri tako,
Sve dokle žubore vode
I mazurke svira vetar …
Ne zaboravljam te.
Pamtiš li me?
I kad su početkom te jeseni izmestili artesku česmu Na samom ulasku u grad (iz pravca našeg osam kilometara udaljenog sela) Moja mati je bila strašno zabrinuta Jer više neće imati gde oprati blatnjave cipele (preko leta je na toj česmi prala bose prašnjave noge i obuvala sandale ponete u cegeru ) Pre ulaska u … Настави са читањем “NJENE KOLONIJALNE CIPELE – Nena Miljanović”
I kad su početkom te jeseni izmestili artesku česmu
Na samom ulasku u grad
(iz pravca našeg osam kilometara udaljenog sela)
Moja mati je bila strašno zabrinuta
Jer više neće imati gde oprati blatnjave cipele
(preko leta je na toj česmi prala bose prašnjave noge
i obuvala sandale ponete u cegeru )
Pre ulaska u kolonijalnu radnju
Gde se prodaju zejtin i petrolej na meru
Žute i bele svilene mašne za devojčice
I fišeci karamelnih bombona
Umotanih u crvene papiriće…
…I gde je na povratku pila vodu na prazan stomak
I kvasila da ne zavenu
Vezice kupljenih prvih poluzrelih trešanja
Koje sam jela polako
Da mi duže traju…
Vetar mi opet napuni jedra pa stari jedrenjak plovi li plovi, prestale oluje, bičevi s’ neba, mirno je more a snovi novi. Pod vetrom blagim jarboli škripe, ne krivim nikog za stanje broda, plovio morima mnoge godine preživeo mnogo nepogoda. Ljulja se starina tamo i ‘amo, al’ ipak plovi po plavom moru, u mirne vode … Настави са читањем “STARI JEDRENJAK – Milovan Petrović”
Vetar mi opet napuni jedra
pa stari jedrenjak plovi li plovi,
prestale oluje, bičevi s’ neba,
mirno je more a snovi novi.
Pod vetrom blagim jarboli škripe,
ne krivim nikog za stanje broda,
plovio morima mnoge godine
preživeo mnogo nepogoda.
Ljulja se starina tamo i ‘amo,
al’ ipak plovi po plavom moru,
u mirne vode uplovi vešto,
sad slavi svaku novu zoru.
Mnogi su drugovi njegovi davno,
na hridi ostali nasukani,
a neki od njih trag im se ne zna
vetrom olujnim potapani.
Ponosno plovi jedrenjak stari
još mu se po neka barka nasmeši,
on veštim manervom, svaku izbegne
ne želi pod stare dane da greši.
Njegovi snovi su mirna luka
dosta mu života pustolova,
zavodljivih barki, skrivenih hridi,
za njega sad je stranica nova.
Milovan Petrović
–
ЗВУК ГИТАРЕ Немој да седиш и чекаш на ветрометини, док плове булевари, ти дивиш се светини… Спушташ се као магла, будиш се као роса, отичеш као суза, изнова ко’ дева боса…! По калдрми мукло одзвањаш, а нико ти глас не чује, не луњај тако далеко, све што је важно ту је! Погледај дланове своје, нису … Настави са читањем “ЗВУК ГИТАРЕ – Миладиновић Сандра”
ЗВУК ГИТАРЕ
Немој да седиш и чекаш
на ветрометини,
док плове булевари,
ти дивиш се светини…
Спушташ се као магла,
будиш се као роса,
отичеш као суза,
изнова ко’ дева боса…!
По калдрми мукло одзвањаш,
а нико ти глас не чује,
не луњај тако далеко,
све што је важно ту је!
Погледај дланове своје,
нису ли то дивни предели,
с’ краја су дубоке шуме,
у среди читави векови…?!
У подне си на југу,
у сенке се облачиш,
ујутру си на западу,
а, подједнако зрачиш!
Немој да седиш и чекаш,
уз чежњив звук гитаре,
веруј да многе су улице,
жељне баш љубави ”старе”!
(с) Миладиновић Сандра
Кад видим звезде што се нижу Као шаховске фигуре на табли, Сваки ме пут срце заболи, Страх ме да бомбе не стижу. С тугом се сетим ратних година Када сам тихо у ноћи плакала, Са зебњом у срцу често дрхтала, Стрепећ’ од свирепих ратних мина. Питам се зашто бисмо ратовали, Ноћима умирали без даха. Зашто … Настави са читањем “Звезде нек падају – Ивана Зајић”
Кад видим звезде што се нижу
Као шаховске фигуре на табли,
Сваки ме пут срце заболи,
Страх ме да бомбе не стижу.
С тугом се сетим ратних година
Када сам тихо у ноћи плакала,
Са зебњом у срцу често дрхтала,
Стрепећ’ од свирепих ратних мина.
Питам се зашто бисмо ратовали,
Ноћима умирали без даха.
Зашто не бисмо уз партију шаха
Пријатељски поразговарали?
Будимо један другоме брат,
Звезде што падају гледајмо скупа,
Нек сви смо чланови шаховског купа,
А не да водимо бесмислен рат.
КАД СЕ ЗВЕЗДЕ БУДЕ…. Ако хоћеш да ти, пун месец запева, зажмури и ћути као да те нема… Ако хоћеш да ти, ноћ меана буде, сконцентриши чула, звезде се тад буде… Ако хоћеш да си, брод тог океана, ти замисли жељу, кад’ ти се приспава… Кад’ ти капци буду, ко’ олово тешки, ти отвори прозор, … Настави са читањем “КАД СЕ ЗВЕЗДЕ БУДЕ….Миладиновић Сандра”
КАД СЕ ЗВЕЗДЕ БУДЕ….
Ако хоћеш да ти,
пун месец запева,
зажмури и ћути
као да те нема…
Ако хоћеш да ти,
ноћ меана буде,
сконцентриши чула,
звезде се тад буде…
Ако хоћеш да си,
брод тог океана,
ти замисли жељу,
кад’ ти се приспава…
Кад’ ти капци буду,
ко’ олово тешки,
ти отвори прозор,
заблуде се реши…
Чујеш какo шуми,
ритам варке ломи?
Оваквим нотама
тихо се поклони!
(с) Миладиновић Сандра
GLUVO NEKO DOBA Hiljadu reči prazan odjek mudrosti se nadmudruju na kraju svi trguju a duše nema ili ostala gluvonema ne želi da zna šta joj to neko sprema gluvo neko doba gde svi pričaju a niko ne čuje svako misli da sam može da mudruje a život ne čeka da ga neko čuje prolazi … Настави са читањем “GLUVO NEKO DOBA”
GLUVO NEKO DOBA
Hiljadu reči
prazan odjek
mudrosti se nadmudruju
na kraju svi trguju
a duše nema
ili ostala gluvonema
ne želi da zna
šta joj to neko sprema
gluvo neko doba
gde svi pričaju
a niko ne čuje
svako misli da sam
može da mudruje
a život ne čeka
da ga neko čuje
prolazi
svi nešto pričaju
u pauzama smišljaju
šta će dalje da govore
svi samo po svome
gluvo doba
gluva noć
misle ljudi
ta nemoć
sama će proć’
zašto bi nekog slušali!
15.06.2015
. Neliju se suze kajanja… Ne trebam sažaljenja…. Potrebno mi malo mira, Bože, da li sam ga zaslužila!? . Može se najesti s praznog stola, Voda piti s prljavog izvora, Prositi milostinja od dobročinitelja…. Nek je duša samo mirna. . Mogu biti bolnija -no ikada pre… Može biti i što biti nemože… Sanjam, ipak, … Настави са читањем “MIR ~ milka vukic v.”
.
Neliju se suze kajanja…
Ne trebam sažaljenja….
Potrebno mi malo mira,
Bože, da li sam ga zaslužila!?
.
Može se najesti s praznog stola,
Voda piti s prljavog izvora,
Prositi milostinja od dobročinitelja….
Nek je duša samo mirna.
.
Mogu biti bolnija -no ikada pre…
Može biti i što biti nemože…
Sanjam, ipak, bolja vremena…
Mir molim…To i svima govorim….
.
Ne treba meni pozorje ljubavi: Sveće i crvene ruže Romantični refreni i skupo vino I zamagljen pogled preko ruba čaše Ništa Iz igre zavođenja Nemojmo Ostavimo to onima kojima treba teatralnost I sve to već viđeno u jeftinim filmovima Jer Ako mi glas tvoj jednom ne bude muzika I ne budem ga čula kao … Настави са читањем “ADAGIO ZA PLES TETREBA – Nena Miljanović”
Ne treba meni pozorje ljubavi:
Sveće i crvene ruže
Romantični refreni i skupo vino
I zamagljen pogled preko ruba čaše
Ništa
Iz igre zavođenja
Nemojmo
Ostavimo to onima kojima treba teatralnost
I sve to već viđeno u jeftinim filmovima
Jer
Ako mi glas tvoj jednom ne bude muzika
I ne budem ga čula kao Simfoniju Ljubavi
Ne bi mi bilo dovoljno tada
Ni novi Albinonijev Adagio da napišu samo za mene
Ne bi mi talasali dušu ni ti najlepši tonovi
Kao tvoj golicavi promukli šapat
Ni sve sveće sveta da planu
Ne bi mi zapalile iskre u očima i požar u krvi
Kad izbledimo iz ljubavi u blaziranost
Dragi moj
Ne palimo sveće noćas i nikad
Plakaću neutešno
Plakaću
Jer palićemo ih za pokoj ljubavi
Tada
Uzalud bih pila vino sa tobom
Jer ni najjače me ne bi opilo
Kao obično prisno veče sa tobom sada:
Gledala bih te preko čaše u čudu
I pitala se bolno trezna
Zašto pijem vino sa strancem
Gluva i nevoljena
U tami