Nedelja je
I nedešavanje je
Prazno
Kao koža trbuha posle izjalovljene trudnoće
Visi razvučeno vreme
Okačeni o klatno neumoljivog zidnog sata
I iskucava me iz iščekivanja
Trebalo bi se pokrenuti
I nečim boljim dovršiti ovaj odvratan dan
Besmisleno je ovako stajati kao svoj spomenik
Nad netaknutim stolom kao nad odrom
I traćiti se na lamente
Sad kad više nisam Velika Majka mojoj Maloj (odrasloj) deci
(nikome- sem mojoj poetskoj nedonoščadi)
Ni žena koja čeka ljubavničko veče
Da nahrani sobom svoga izgladneloga
( nedeljno veče je ipak porodično
i ne provodi se sa ljubavnicom)
I eto sad ću da napišem jednu praznu u rimi
( treba neutralisati nečim lošim I tupim
Sve ovo oštro što reži i reže u meni )
Sročiću
Par stihova spakovanih u strogi srok
Kao nedeljni ručak u lažni porodični protokol
I nije važno što pesma nije ni za šta
Teatralan naslov i moje ime
Daće poetskom kopiletu priliku za život
I malo njih će videti između redova iskapane mrlje
Od stinutog i nepojedenog nedeljnog ručka
( neka se ne misli da su to suze
nisam ja od onih “snenih” i “ranjivih” žena i pesnikinja
što pesme i ručak sole krokodilskom suzom )
I šta sad i ako stvarno plačem i (melo)dramim
Nije to zbog nepodeljenog hleba danas
I nepodeljene postelje večeras
Ne
Na radiu je Melina Merkuri
I pesma iz filma “Nikad Nedeljom”
Znate ono o kurvi
Zbog koje je propala antička kultura
I zbog mene nedeljne
Zbog koje je propala moja poezija…
Copirgiht © Nena Miljanović