Ružno pače – Nenad Đekić

.

Bila je nekad ružno pače

koje se tužno najlepše smeje,

a zna da u duši potajno plače

da zlobnicima sujetu zagreje.

Bila je često od oka skrivena,

negde u senci jezerskih lokvanja,

i tada se učini sebi sitna

previše ružna, beznačajna, mala.

Ništa od toga ne beše tačno,

to su kompleksi ptičice slatke

što joj usadiše u luckastu glavu

neke mršave, prepotentne patke.

Jednoga dana malena ptica,

izađe iz jezera na peščani sprud

pa kad svoj odraz u vodi vide

shvati da nije patka, već beli labud.

U naletu sreće raširi krila

i poče sama sebi da se divi,

shvati da je graciozna ptica

da su za komplekse drugi krivi.

Ponosna, gorda zaplovi snažno,

za nju sve reke tad bejahu kratke,

da svako vidi šta je carski labud,

a šta su neke mršave patke.