Živa sam, živa, jer to znam i hoću. (Pepi, Pepi, nacrtaj mi dom!) Možete me uneti u čelični kovčeg. (Pepi, Pepi, otvori mu prozor!) pitaću vas noću – Zar me više nema? (Pepi,Pepi, izbriši mu krov!) Zar ne idem istim putem s druge strane Lopte? Kraj mene je Klod- vidiš li , Mone?? kamin(n)gs … Настави са читањем “9 (Septembar 2012) — Marina Adamović”
No votes yet.
Please wait…
Živa sam, živa,
jer to znam i hoću.
(Pepi, Pepi,
nacrtaj mi dom!)
Možete me
uneti
u čelični kovčeg.
(Pepi, Pepi,
otvori mu prozor!)
pitaću vas noću –
Zar me više nema?
(Pepi,Pepi, izbriši mu krov!)
Zar ne idem istim putem
s druge strane Lopte?
Kraj mene je Klod-
vidiš li ,
Mone??
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
