Аутор: Dragana Andrić

GLUVO NEKO DOBA Hiljadu reči prazan odjek mudrosti se nadmudruju na kraju svi trguju a duše nema ili ostala gluvonema ne želi da zna šta joj to neko sprema gluvo neko doba gde svi pričaju a niko ne čuje svako misli da sam može da mudruje a život ne čeka da ga neko čuje prolazi … Настави са читањем “GLUVO NEKO DOBA”

KRST Razapeti na krstu između Boga i Đavola anđela i veštice živimo u mukama   Ljubav kad ogreje krst oslobađa jedan po jedan prst   ispadaju čavli što nanose bol u srcu se rađa e-mol   osmeh pogled u daljinu put za nigdinu   lepo je uplašile se veštice đavo propao u zemlju   nema … Настави са читањем “KRST”

BOJIM SE Otvorih dlanove, shvatih da držah te u njima, isuviše jako. Pokazah te nebu, leti koliko ti je drago. Ruke će moje i dalje ostati otvorene! Da sletiš i poletiš kako poželiš, neću stisnuti dlan. Jer takve ruke ne umeju ni da prihvate ni da daruju samo prazninu stvaraju.