Jasmina – Nenad Đekić

Mnogo je ljudi oko mene, bezličnih,nemih i srca praznog i baš kad htedoh da odem zauvek, pojava tvoja,da ostanem,dade mi razlog.   Kao mala vila sa neba slete i pojavom svojom pobedi mrak, blještavi oblak za tobom dođe, to s krila ti beše vilinski prah.   Kao u bajci poče oluja, jedna od onih što … Настави са читањем “Jasmina – Nenad Đekić”

Mnogo je ljudi oko mene,

bezličnih,nemih i srca praznog

i baš kad htedoh da odem zauvek,

pojava tvoja,da ostanem,dade mi razlog.

 

Kao mala vila sa neba slete

i pojavom svojom pobedi mrak,

blještavi oblak za tobom dođe,

to s krila ti beše vilinski prah.

 

Kao u bajci poče oluja,

jedna od onih što lađe nose

a jedan dašak, bezobraznik mali,

hitro se uvuče u crne kose.

 

Očaran bejah prizorom bajnim,

koji pred sobom upravo vidim,

nemog me svladaše neke misli

kojih se, evo i sada stidim.

 

Pomislih da me oči lažu,

ti nisi stvarna, to je od  vina.

Trgnu me glas što tiho reče:

„Ova se dama zove Jasmina.“

МОЈ ПТИЋ…… Миладиновић Сандра

МОЈ ПТИЋ Са тобом сам упознала грех дно дубље од вулкана, у трену изгубила све, од мака постала мања… Глуве ми усне посташе, пресушише извори даха, када ме савлада смех, ја ходах тлом од стакла…. Дубине нико не разуме, док тама царује душом, ништа се не препознаје, само завлада пустош….. Неком помаже сламка, неком ни … Настави са читањем “МОЈ ПТИЋ…… Миладиновић Сандра”

copy-of-fotografija0072

МОЈ ПТИЋ

Са тобом сам упознала грех
дно дубље од вулкана,
у трену изгубила све,
од мака постала мања…

Глуве ми усне посташе,
пресушише извори даха,
када ме савлада смех,
ја ходах тлом од стакла….

Дубине нико не разуме,
док тама царује душом,
ништа се не препознаје,
само завлада пустош…..

Неком помаже сламка,
неком ни пружена рука,
а ја сам ти се дала,
гоњена љубављу мука….

У вечност гледах тада
очима белог анђела,
Није ти било ни жао
да кршиш крила стамена!?

Живела сам моменте,
од речи би настала суша,
да није било илузије,
празна би остала душа!

Када нешто имаш па изгубиш,
осетиш пепела мирис,
ако Свето Писмо отвориш
изнова крећеш да живиш!

Онда када лава је кренула
да куља и руши све,
као птица сам се винула,
да спасим огњиште…..

Птић беше у паперју,
али обрадова се Сунцу,
нико не познаје таму
док стварно не спозна душу….

После свега још више волим,
и старе ране зарасле,
нове никако не солим….
Што не уби носи се уза се!

(с) Миладиновић Сандра

ПРЕЖИВЕЛИ…..Миладиновић Сандра

ПРЕЖИВЕЛИ Забелела зора, иако не мора, зарудело небо бистро плаво, ведро, нестале су але ноћног поветарца, сад хорови птица брује из недарца…. Сумњиво су снови промолили косе, чаробњак забрани да се не искраду, баци застор чежње па их покри целе, задњи отпор неста – као да их бере! У топлој се руци шћућурило лане, ко’ … Настави са читањем “ПРЕЖИВЕЛИ…..Миладиновић Сандра”

cura

ПРЕЖИВЕЛИ

Забелела зора, иако не мора,
зарудело небо бистро плаво, ведро,
нестале су але ноћног поветарца,
сад хорови птица брује из недарца….

Сумњиво су снови промолили косе,
чаробњак забрани да се не искраду,
баци застор чежње па их покри целе,
задњи отпор неста – као да их бере!

У топлој се руци шћућурило лане,
ко’ бибирче што се ниодкуда нађе,
учини се притом да срце застаје,
да нестаје снаге и да тону лађе…..

Бруји моћно коло, виоре се гране,
за њима се виде весели димњаци,
нека струја крену још брже да тече,
влада неверицом, осташе мадраци….

И није то лако загрљај избећи,
и вољеног тамо негде оставити,
заболи сред груди, и нема ту среће,
али јецај рече“ Тако мора бити!“

Кад мора нек буде – тако и никако,
тек уморне руке нек одморе душу,
нек се нађе голуб што ће вест пронети,
да су сродне душе преживеле сушу!

(с) Миладиновић Сандра

ТИКА ДА….Миладиновић Сандра

ТИКА ДА…. Чули сте за Змаја ту крај наших зграда, страшног попут таме, који ватром влада?! Шуња се лагано, трапом амо –тамо, њише га кад хода, ко’ бокове брода… Стапа се са парком и околним жбуњем, Тика Да га зову, он остаје збуњен?! Тика Да? Ја?! Огледало каже да је страшно опак, али у забавишту … Настави са читањем “ТИКА ДА….Миладиновић Сандра”

^92F2803861C09A5A3FC4FEBF8D60A98599925FE5110E1F4DFF^pimgpsh_fullsize_distr

ТИКА ДА….
Чули сте за Змаја
ту крај наших зграда,
страшног попут таме,
који ватром влада?!

Шуња се лагано,
трапом амо –тамо,
њише га кад хода,
ко’ бокове брода…

Стапа се са парком
и околним жбуњем,
Тика Да га зову,
он остаје збуњен?!

Тика Да? Ја?!

Огледало каже
да је страшно опак,
али у забавишту
залогај му горак!

Онај врабац који,
скакуће по грани
за главу је већи….
Зар Змај да је мањи?

Мама каже да ће
Тика Да нарасти,
тај врабац је већи
јер је наш змај млађи!

(с) Миладиновић Сандра

Mом вољеном братанцу Кости Миладиновић

НАЈБОЉА ДРУГАРИЦА – Светлана Ђурђевић

НАЈБОЉА ДРУГАРИЦАОна је ту за несташлукеза добре и лоше одлукеза оправдање код родитељаза шапутање на часовимаОна је ту за саветеза говорење истинеза слушање бесмислицаза свађе због ситница

НАЈБОЉА ДРУГАРИЦА


Она је ту за
несташлуке
за добре и лоше одлуке
за оправдање код
родитеља
за шапутање на
часовима

Она је ту за савете
за говорење истине
за слушање бесмислица
за свађе због ситница

Настави са читањем “НАЈБОЉА ДРУГАРИЦА – Светлана Ђурђевић”

PISATI PESME NEĆU – Milovan Petrović

Pisati pesme neću, suviše tuge je u njima, ako mi suza iz oka krene, slagaću da je zbog dima. istinu skrivaću vešto, zar mora svako znati? da moja tanana duša, za rodnim krajem pati. I nikom neću reći, sakriću vešto u sebi, da sve što napisah do sad, napisah samo tebi. I neću nikad preći … Настави са читањем “PISATI PESME NEĆU – Milovan Petrović”

Pisati pesme neću,
suviše tuge je u njima,
ako mi suza iz oka krene,
slagaću da je zbog dima.

istinu skrivaću vešto,
zar mora svako znati?
da moja tanana duša,
za rodnim krajem pati.

I nikom neću reći,
sakriću vešto u sebi,
da sve što napisah do sad,
napisah samo tebi.

I neću nikad preći
na drugu stranu ulice,
tamo gde senke nema,
mogu mi videti lice.

Sve nek’ ostane u meni,
sva moja tuga i seta,
da stari zajedno sa mnom
negde na kraju sveta.

Milovan Petrović

–

Čuvamo ono što nemamo – Miro Beribaka

Čuvamo ono što nemamo . Sa glavama u pijesku čuvamo ono što nemamo ovo što kuca nije srce to nam neko otkucava vrijeme hrabrosti je nestalo, istopila se u borbama protiv pogrešnog neprijatelja pogrešni i mi njima i oni nama staklenac sa raznobojnim perima zabljesnuo nam um, svuda šareni baloni slavimo blud, bludom je sve … Настави са читањем “Čuvamo ono što nemamo – Miro Beribaka”

Čuvamo ono što nemamo

.

Sa glavama u pijesku

čuvamo ono što nemamo

ovo što kuca nije srce

to nam neko otkucava vrijeme

hrabrosti je nestalo, istopila se

u borbama protiv pogrešnog neprijatelja

pogrešni i mi njima i oni nama

staklenac sa raznobojnim perima

zabljesnuo nam um, svuda šareni baloni

slavimo blud, bludom je sve i počelo

i jabukom

slavimo iluziju da smo srećni

tat nam je davno ukrao sreću

prevario nas

dao nam je idiotsku riječ “misli pozitivno”

i mi mislimo pozitivno

i znamo sva znanja svijeta

znamo da Zemlja nije ravna ploča

da je okrugla i da se vrti oko Sunca

i to nam je dovoljno,

samo da ne nestane staklenaca i balona

kako bismo znali da smo srećni

bez naših igračaka

na koje smo navikli dok mislimo pozitivno

dajući tatu tatovo, nama šta ostane

svakako će nam ostati žig

kojim ćemo otključavati kuću

i zaključavati je

srećni kao žigovano kaubojsko goveče

što je živo i što može slobodno pasti i trčati

na ogradjenoj livadi

na kojoj će nakon dvije-tri tisjače godina

neki novi Srećni otkopati kamen

na kojem će pisati:

Ovdje počiva ljudska vrsta

grabili su od života

i srećni, i nasmijani, izgubili živote

igrajući se staklencima sa raznobojnim perima…

Miro Beribaka

ZIVOTNI OSINJAK ~ milka vukic v.

. Zivotni osinjak melje, “na izvolte” ruletski prevrce… .… Onesposobljenu vitalnih funkcija Strahom okovanu kroz srz kicmenih mozdina…. Krvave suze dusu gnjece… Bez koze … misica.. Svaka kost do kosti slomljena…. . I zmije vole “da se ogrebu” Ljudozderi nokte bruse… Ma dokle vise..!? Gde je kraj ponora… . Kada ce smrvljeno srce prepuci… Dah … Настави са читањем “ZIVOTNI OSINJAK ~ milka vukic v.”

.
Zivotni osinjak melje,
“na izvolte” ruletski prevrce…
.…
Onesposobljenu vitalnih funkcija
Strahom okovanu kroz srz kicmenih mozdina….
Krvave suze dusu gnjece…
Bez koze … misica..
Svaka kost do kosti slomljena….
.
I zmije vole “da se ogrebu”
Ljudozderi nokte bruse…
Ma dokle vise..!?
Gde je kraj ponora…
.
Kada ce smrvljeno srce prepuci…
Dah duh ispustiti….!???
.
Samo Bog zna
Koliko je bolno sve …
Uz tpljenje… strpljenje…
Molitva kaplju rose dise.
.

ОСМЕХ ПТИЦЕ….. Миладиновић Сандра

ОСМЕХ ПТИЦЕ Хеј, гледаш ли са висине, усмеравају ли те кривине, пратиш ли знакове свуда, и разна правила луда….? Видиш ли понекада птицу, са осмехом на лицу, баобаб изнад облака, реку узводног тока? Да ли си пајац на концима, читаш ли мисли у очима, ил’ само слепо следиш илузију да вредиш?! Видиш ли крст да … Настави са читањем “ОСМЕХ ПТИЦЕ….. Миладиновић Сандра”

12049546_993272330718777_1671280059679321270_n

ОСМЕХ ПТИЦЕ

Хеј, гледаш ли са висине,
усмеравају ли те кривине,
пратиш ли знакове свуда,
и разна правила луда….?

Видиш ли понекада птицу,
са осмехом на лицу,
баобаб изнад облака,
реку узводног тока?

Да ли си пајац на концима,
читаш ли мисли у очима,
ил’ само слепо следиш
илузију да вредиш?!

Видиш ли крст да длану,
осуду ко’ватра што плану,
у огледалу чудака,
странца или мудрог ђака?!

Осећаш ли знакове пролећа,
пре цвата цвећа и воћа,
познајеш ли ружу што чека,
сећаш ли се почетка?!

Чекаш ли понекад сванућа,
ил’ кишу метеора?!
Љубав се љубављу лечи,
и одлази баш када мора!

Зар чекаш кап врућег воска,
да кане ти на руку?
Зар хоћеш баш да спржиш
сваку могућност тренутку?

Не чекај боље дане,
како ћеш крш да сложиш,
иза тебе су греси и стазе,
а ти их стално множиш?

Отрезни се и стопи
са уздахом бегунца,
стави му мач у руке,
не дозволи му да грца!

Видиш ли оно дете,
што се ваља по трави…
Царе, ма можеш ти то,
постани човек прави!

(с) Миладиновић Сандра