ОСМЕХ ПТИЦЕ
Хеј, гледаш ли са висине,
усмеравају ли те кривине,
пратиш ли знакове свуда,
и разна правила луда….?
Видиш ли понекада птицу,
са осмехом на лицу,
баобаб изнад облака,
реку узводног тока?
Да ли си пајац на концима,
читаш ли мисли у очима,
ил’ само слепо следиш
илузију да вредиш?!
Видиш ли крст да длану,
осуду ко’ватра што плану,
у огледалу чудака,
странца или мудрог ђака?!
Осећаш ли знакове пролећа,
пре цвата цвећа и воћа,
познајеш ли ружу што чека,
сећаш ли се почетка?!
Чекаш ли понекад сванућа,
ил’ кишу метеора?!
Љубав се љубављу лечи,
и одлази баш када мора!
Зар чекаш кап врућег воска,
да кане ти на руку?
Зар хоћеш баш да спржиш
сваку могућност тренутку?
Не чекај боље дане,
како ћеш крш да сложиш,
иза тебе су греси и стазе,
а ти их стално множиш?
Отрезни се и стопи
са уздахом бегунца,
стави му мач у руке,
не дозволи му да грца!
Видиш ли оно дете,
што се ваља по трави…
Царе, ма можеш ти то,
постани човек прави!
(с) Миладиновић Сандра