Добродошли!
. Tebi… sto si suze moje rasplodio… Navodnjavao ….prihranio… Na “slavu” nek sluzi sve… Bog zna kako mi je. . Uzdigni svoj ego, Hrabro…stjenovito bori se vjertovima… Uzivaj …napred gazi iznova… Mnogo je slicnih malih spodoba… . Tebi….samo Tebi… Pevace svi cigani balade… Zeleo to ili ne.. I zrnce ove duse – greh svoj … Настави са читањем “TEBI….SAMO TEBI ~ milka vukic v.”
На коме се сунчанику Из утробе семе рађа Да се светлост ослобађа. Где се боре мрак и тама, Где се све то моћно слама. Записаше да духови живе, Да се множи свет на небу, Тамо ваљда места има А на земљи шта остане. Када дође до помирбе Међ силама што царују Све ће тећи из … Настави са читањем “ДУВНИ ДАШАК”
На коме се сунчанику
Из утробе семе рађа
Да се светлост ослобађа.
Где се боре мрак и тама,
Где се све то моћно слама.
Записаше да духови живе,
Да се множи свет на небу,
Тамо ваљда места има
А на земљи шта остане.
Када дође до помирбе
Међ силама што царују
Све ће тећи из почетка
Од постанка,од прапретка.
Човек није за све кривац,
Две су силе освпјиле,
На човека кидисале.
Паметни су ти моћници,
Превладаће сила божја
Својом војском серафима,
Херувима безброј има,
Анђеоска војска моћна
А човек ће да послуша
Да не ствара смутне слутње,
Пронаћи ће небни лахор
Од опојног чујног зова
Да се Богу химне чују
Благородност свевековна.
Драгош ПАвић
Sastavljen, pa pisao; ćutao, i brisao … Rekoh : Dovrši misao Dok ne izgubi smisao.
Sastavljen,
pa pisao;
ćutao, i brisao …
Rekoh : Dovrši misao
Dok ne izgubi smisao.
. Ptico golema… Sudbino nenadana… Okove si otkljucala, Svetlost oku darovala… . Pevajte sunceve strelice… Plesite vecno zvjezdice… Dok vazduh protice porama Greje morska dubina…. . Zemno sarenilo se preliva… U raju sna um odmara… Srce kuca, a dusa se uzdize… I trepavica oseca slobodu postojanja… . Nutrino, smiri se … disi …disi.. Ni grom … Настави са читањем “NUTRINA ~ milka vukic v.”
.
Ptico golema…
Sudbino nenadana…
Okove si otkljucala,
Svetlost oku darovala…
.
Pevajte sunceve strelice…
Plesite vecno zvjezdice…
Dok vazduh protice porama
Greje morska dubina….
.
Zemno sarenilo se preliva…
U raju sna um odmara…
Srce kuca, a dusa se uzdize…
I trepavica oseca slobodu postojanja…
.
Nutrino, smiri se … disi …disi..
Ni grom nezeli da te uznemiri.
Nauci novorodjeno cedo:
Crnilo preko andjela postaje bljestavilo.
.
БИТИ ЧОВЕК Е моја ти, кажу ми људи подигни главу и јака буди, исплати се човек бити, руку спустити на груди и рећи …“Хвала ти Боже за све! За куле и градове, за промашаје моје, за сузе што се не броје!“ Реци и схвати да такви побеђују славно, такви су они јаки! Не кротки и … Настави са читањем “БИТИ ЧОВЕК……Миладиновић Сандра”
БИТИ ЧОВЕК
Е моја ти, кажу ми људи
подигни главу и јака буди,
исплати се човек бити,
руку спустити на груди
и рећи …“Хвала ти Боже за
све! За куле и градове,
за промашаје моје,
за сузе што се не броје!“
Реци и схвати да такви
побеђују славно, такви су они јаки!
Не кротки и лажно слатки!
Е моја ти, кажу ми људи,
увреду од човека нећеш добити,
ниједну кап крви пролити…
То само можеш од антихриста,
опрости му, јер то је завист чиста,
због твога чистог срца у грудима
што куца и када боли, за све!
Препуно љубави је!
Е моја ти, причају људи,
а ја размишљам већ дуго, дуго,
попут пепела просипам злато,
али дижем главу јер себи дајем
послењу звезду што
људи ми гурају у руке ,а ја ћутим…
још поодавно!
(с) Миладиновић Сандра
O koliko puta ćeš poljubiti staklo, misleći da ljubiš moje lice,dečače od porcelana! I živećeš tako tužno i usamljeno, na kraju police mog ormara. I sve dok jednoga dana budeš poželeo da te nema, ne zbog tuge i ne zbog stakla, već zbog sebe sama; bacićeš se na pod, tu pred mojim nogama i razbiti … Настави са читањем “Porcelanski dečak-Radmila Nastić Antanasijević”
O koliko puta ćeš
poljubiti staklo,
misleći da ljubiš
moje lice,dečače od porcelana!
I živećeš tako
tužno i usamljeno,
na kraju police mog ormara.
I sve dok jednoga dana
budeš poželeo da te nema,
ne zbog tuge i ne zbog stakla,
već zbog sebe sama;
bacićeš se na pod,
tu pred mojim nogama
i razbiti u hiljadu komada.
Aja,ja ću plakati ko sada.
Poželim umorna Da mi se da od života godina Ili bar u godini dan samo za mene Zaželim i zažalim Jer sve bi moje nestalo U toj godini ili danu Ne bih bila ničija mati Ni ljubav Ni željena žena Niti se čemu radovati Niti zbog čega zaplakati I šta bih sa danom … Настави са читањем “U GODINI NI DAN”
copyright © Nena Miljanović
ТРН У ЛЕЂИМА Фали ми један болни трн у леђима, инат у корацима, љубав под веђама…. И брод са кормилима преживелих од оркана, од посаде духова које ових дана носим у кутовима старога капута… Хоћу да са њима, далеко одлутам… Крај Огњене земље, до Северног мора… Фали ми пар белих крила да им будем зора, … Настави са читањем “ТРН У ЛЕЂИМА….Миладиновић Сандра”
ТРН У ЛЕЂИМА
Фали ми један болни
трн у леђима,
инат у корацима,
љубав под веђама….
И брод са кормилима
преживелих од оркана,
од посаде духова
које ових дана
носим у кутовима
старога капута…
Хоћу да са њима,
далеко одлутам…
Крај Огњене земље,
до Северног мора…
Фали ми пар белих крила
да им будем зора,
ил’ можда капетан,
до плавих врлети?
Фали ми тај укус ветра,
да ме тебе сети!
(с) Миладиновић Сандра
ХАРАШ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА Међу звездама хараш а спаваш… Може ли се и то? Час око месеца обитаваш, a час као падаш на тло? Дал’ ти све то радиш, ил’ неко теби сличан, покушава пажњу да ми скрене…? Дал’ ти све то чиниш, на начин недоличан, или ме заварава време? Можда већ дуго, ни не постојиш … Настави са читањем “ХАРАШ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА…..Миладиновић Сандра”
ХАРАШ МЕЂУ ЗВЕЗДАМА
Међу звездама хараш
а спаваш…
Може ли се и то?
Час око месеца обитаваш,
a час као падаш на тло?
Дал’ ти све то радиш,
ил’ неко теби сличан,
покушава пажњу да
ми скрене…?
Дал’ ти све то чиниш,
на начин недоличан,
или ме заварава време?
Можда већ дуго,
ни не постојиш или тек
постајеш свестан себе?
Можда усамљен робујеш
у маси што те ко’ трњем
упорно гребе?!
Међу звездама хараш и
поскакујеш, од великих
до малих кола…
И тако се разигран радујеш,
или ми се све то чини
због овог бола….
У грудима!?
(с) Миладиновић Сандра
