2 Nove Zbirke ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” – Lepa Simic Cirih

Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!! I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje! ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE”                   O sveg … Настави са читањем “2 Nove Zbirke ”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE” – Lepa Simic Cirih”

Dugo sam se dvoumila da li uopše da štampam zbirku pesama? Godinama odlagala… Nikada mi nije bio važan zbir knjiga, već kvalitet pesama!!!
I pošto je stvarno više bio red – objavila sam prve DVE zbirke PESAMA!! Blizakinje!
”NAJTIŠE POSVETE” i ” CVETNI PUT DUŠE”

LepaSimicPrilagodjenoZaStampu KORICE

 

 

 

 

 

 

 

 

 

korica gotova10 Cvetni put duse

O sveg srca veliko HVALA Timu iz Kragujevca Prof.Dr.Golubu Jašović, Ljiljani Bralović,- Iz Kosovske Mitrovice Novici Sovrlic, Pedji za Disain i ostalima…koji su pridoneli mom radovanju povodom zbirke CVETNI PUT DUŠE”

УМЕСТО ПОГОВОРА
РАЈСКИ ВРТОВИ ИЛИ ЦВЕТНИ ПУТЕВИ ДУШЕ ЛЕПЕ СИМИЋ
Проф. др Голуб Јашовић

Пред нама је рукопис друге самосталне збирке стихова Лепе Симић под насловом Цветни пут душе. Наша поетеса је стихове писала годинама, али је прве песме објавила недавно у периодици и то, углавном, на друштвеним мрежама, на интернету, али и у разним другим штампаним гласилима, нарочито у зборницима поетских радова објављених у иностранству.
Лепа Симић је досада, као што рекосмо, објавила једну књигу песама ”НАЈТИШЕ ПОСВЕТЕ”

….
Ишчитавајући поезију наше песникиње већ на први поглед лако је уочљиво да у њеним песмама, без обзира на то да ли је у питању љубавна, рефлексивна, дескриптивна или родољубива песма, преовладававају романтично синтетизовани мотиви и теме љубави и родољубља, често праћени сликама реалног, скоро фотографског казивања измешаним сценама будног сневања, полусна, а то њено песничко платно извезено је звездама, небом, месечином, завичајним зорама, ноћима, свитањима, мрклинама, мраком, свитањима, и слично.
Она пише најчешће слободним стихом, али у књизи има и римованих стихова. Њени стихови су метрички разноврсни, али најчешће се користе стихови од четири до дванаест стопа.
……

………………….
Да се ради о књижевном ствараоцу који већ има изграђен свој особен стил говоре нам бројне синтагме и реченице у којима се бираним језичко-стилским средствима остварују задаци које је аутор ове књиге себи поставио као циљ.
Тако су у њеној поезији сасвим уобичајене појаве метонимије и персонификација у којима, на пример: цврчак кљуца мрак, Звезде на небу/Свеће пале/Запричавају ноћ, Грлица/ Умотана у ћутање/Чека сан, ветар плеше у трави, звезде запричавају ноћ, године жељама изроване нижу се као перле на исту нит, песникиња је као зид пун зеленила заборављеног и пузавица недосањаних.
У неким њеним песмама померено је значење свакодневних колоквијалних израза и облика: киша је горела, зубато сунце у прстима мре, Удахни ову ноћ / испружену испод звезда /и младог месеца/Вратићу се са првим трешњама/и врелим сунцем, да припитомим ласте у теби, јутро ми брише трепавице, да ме озвезда.
Посебно су успели стихови у којима бележимо ванредно лепе компарације: топла као хлеб, туђина ме пије као вино.
На крају, не преостаје нам ништа друго него да констатујемо да песме објављене у књизи Цветни пут душе нуде читаоцу занимљиве и лако читљиве стихове у којима ће уживати и којима ће се опет и опет враћати те их стога издавачу безрезервно препоручујемо за објављивање.

Проф. др Голуб Јашовић

ПЕСМОЗБОРКА ЉУБАВИ И ЧЕЖЊЕ
(Пред књигом ,,Цветни пут душе,, Лепе Симић )
Понекад се роди песник, неприкосновен и Богом дан, а понекад живот притисне човека па пропева да не заплаче, да не пукне, да не залута. У песмама Лепе Симић препознаје се песник кога је живот натерао да се лати пера и тако одбрани од притисака немиле судбине.
О било чему да пева Лепа слави две светиње: љубав и завичај. Љубав према свему: човеку, деци, родбини, завичају, цвећу, птицама. У свакој песми дубоко је изражен инстикт прамајке која дрхти над чедом а чеда јој сви и све што је икада у завичају срела видела и заволела.
Лепа Симић записује онако како јој душа диктира у датом трену, не мари за форму, стих и риму. Битно јој је да се изворна мисао забележи, да се песми повери као сестри.Можда је то последица живота у туђини без својих најближих да са њима дели добро и зло. Можда је то и највећи квалитет ове песмозборке – детињаста искреност. Ништа Лепа не оставља недоречено, о свакој муци приповеда као да се животу правда.

…..
На мене су највећи утисак оставиле песме из последњег циклуса ,,Све је моје тамо,, Да будем прецизнија, ганула ме снага и дубина емоција. У том поглављу смештене су породичне и родољубиве песме самим тим се некако
подразумева да оне зраче најјачом емоцијом. Песме како и она рече ,,низале се неосетно као перле на исту нит,, а у свакој несагледива чежња за ближњима и за завичајем. Док сам ишчитавала песме нисам знала ко је аутор и где живи. По завршетку сам могла написати биографију ове храбре жене а да је скоро ништа не питам. Њене песме говоре одакле је и кога је све оставила када се запутила у бели свет.
‘‘Кћери моја, не питај
за наше огњиште!
То су ране које мене тиште –
Тамо нема ничега више.‘‘
Дакле Косово, колевка свих нас Лепин је завичај, како она каже ‘‘Тамо где се ласте љубе‘‘
‘‘У песми мој дом,
мајка, брат и сестра,
моја земља
и сунце јужњачко‘‘
У песмама Лепе Симић препознаје се и нит усмених предања, што говори да је одрасла у породици где се неговала култура говора. Разумљиво је што је удаљена од својих најближих у немогућности да и сама преноси живот усменим путем почела да записује своје мисли. Понекад можда и преемотивно за огрубели свет али бескрајно топло и искрено.
Можда ће строжији од мене рећи да се теме понављају и да је превише песама о мајци али ја не могу да joj замерим ништа јер знам шта значи изгубити неког блиског и патити за неким ко је далеко.
Књигу препоручујем свима који мисле да је у белом свету рај а да је све наше празно и невредно. Нека прочитају па нека се замисле!
Љиљана Браловић 

 

Својој браћи – Ивана Зајић

Живели смо заједно к’о браћа, И сви ишли рукама под руку, Сви делили заједничку муку, Али, ето, све се преобраћа. Оно што нас некад давно споји, Што нам даде снагу, даде моћ, Што делисмо вазда дан и ноћ, То исто нас вечно и раздвоји. Сад живимо као у два света, Једни плавим небом вечно броде, … Настави са читањем “Својој браћи – Ивана Зајић”

Живели смо заједно к’о браћа,
И сви ишли рукама под руку,
Сви делили заједничку муку,
Али, ето, све се преобраћа.

Оно што нас некад давно споји,
Што нам даде снагу, даде моћ,
Што делисмо вазда дан и ноћ,
То исто нас вечно и раздвоји.

Сад живимо као у два света,
Једни плавим небом вечно броде,
Други тврдом земљом жално ходе,
Драга браћо, каква је то штета?!

Вама, што на небу остадосте,
Вечито ће звона да вам звоне,
За вам’ сузе вечно ће да роне
Неутешне очи црнпурасте.

Црне очи и мараме црне
Око ваших гробова се вију,
Златна слова неће да избију
Тешку бољку, што у срцу трне.

GDE ĆU SADA – Milovan Petrović

Okrenuh se, pogledah niz reku ona tiho prema ušću teče, sunce sporo za planine zađe, nad dolinom spuštalo se veče. Još po negde zrikavci se čuju, toplo veče u mesecu julu, reka lenjo poljima krivuda, ja u sebi predosećam buru. Nešto tamo odavno me tera, na puteve iza tih planina, da napustim reku i dolinu, … Настави са читањем “GDE ĆU SADA – Milovan Petrović”

Okrenuh se, pogledah niz reku
ona tiho prema ušću teče,
sunce sporo za planine zađe,
nad dolinom spuštalo se veče.

Još po negde zrikavci se čuju,
toplo veče u mesecu julu,
reka lenjo poljima krivuda,
ja u sebi predosećam buru.

Nešto tamo odavno me tera,
na puteve iza tih planina,
da napustim reku i dolinu,
zar na putu moja je istina.

A istina ružičasta nije,
na tom putu gde mi mladost osta,
smatrali me večito tuđinom,
gledali me samo kao gosta.

Ja se vratih dolini i reci,
moja mladost u tuđini osta,
al’ me reka ne poznaje više
sad me ona smatra kao gosta.

Gde ću sada kad me niko neće,
kose su mi davno osedele,
shvatio sam ali možda kasno,
da se samo laste često sele.

Milovan Petrović

GEOCENTRIČNA – Eleonora Luthander

GEOCENTRIČNAKo li nas to gleda kroz špijunku meseca Da li zlo noću ulazi ili izlazi kroz anus kosmosa Čije je li je toliko zlato zakovano u nebeskom izlogu Meni se ne okreće oko ose ili pčele Meni se zemlja ne okreće Ponekad se samo zaljuljata neravna ploča puna vode © Eleonora Luthander  

GEOCENTRIČNA

Ko li nas to gleda
kroz špijunku meseca

Da li zlo noću ulazi
ili izlazi kroz
anus kosmosa

Čije je li je toliko zlato

zakovano
u nebeskom izlogu

Meni se ne okreće

oko ose
ili pčele

Meni se zemlja ne okreće


Ponekad se samo zaljulja

ta neravna ploča
puna vode

© Eleonora Luthander

 

PIJETA – Aleksandra Luthander

PIJETASvaki susret s muškarcem jePijetaMadona gubi koga je rodilažena gubi koga je volelaSvaki susret dva bićaje Pijetau naručju svako ljuljaodsutnostsveta© Aleksandra Luthander  


PIJETA


Svaki susret s
muškarcem je

Pijeta
Madona gubi koga je rodila
žena gubi koga je volela
Svaki susret dva bića
je Pijeta
u naručju svako ljulja
odsutnost
sveta

© Aleksandra Luthander


 

МАШТОВИТА СФИНГА…..Миладиновић Сандра

МАШТОВИТА СФИНГА Моје љубави миришу на мед, на пролећне храмове који топе лед…. На очекивања маштовите сфинге, што са срцем лава вије вечне бриге! Моје љубави миришу на небо, које се удвара чаролији реке, спусти нежно руке на њене увојке па се утопи у најдубље сенке…. Моје љубави мирушу на тајне, на илузеје дочаране маштом, … Настави са читањем “МАШТОВИТА СФИНГА…..Миладиновић Сандра”

1451334974pizapw1408125284

МАШТОВИТА СФИНГА

Моје љубави миришу на мед,
на пролећне храмове
који топе лед….
На очекивања маштовите сфинге,
што са срцем лава вије вечне бриге!

Моје љубави миришу на небо,
које се удвара чаролији реке,
спусти нежно руке на њене увојке
па се утопи у најдубље сенке….

Моје љубави мирушу на тајне,
на илузеје дочаране маштом,
на путеве смрзле добре за клизање
на празне папире привезане машном!

Моје љубави бисерне су гране,
најлепше су биле док сам их чекала,
а за узврат од њих добила сам стварност,
отворену књигу што ми је требала….

И не чекам више то што не постоји,
пролазност ме више опчинити неће…
Моје љубави ми отворише очи…
Да, у мојој души тек сад љубав шеће!

(с) Миладиновић Сандра

BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić

BANOVIĆ STRAHINJA Kad se srpski junak u tazbinu spremi, bogovi se samo pogledaju a boginje poglede zamrse. A on na se dibu i kadifu. Tad cudesna coha sajalija pompezno se zaogrne plamom jer je sunce rumenom ucini. Kad se soko vine na djogata, sa vihornom kosom u svitanje uzvitlanom kroz suncanik zore, Afrodita ispod vedja … Настави са читањем “BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić”

BANOVIĆ STRAHINJA

Kad se srpski junak u tazbinu spremi,
bogovi se samo pogledaju
a boginje poglede zamrse.

A on na se dibu i kadifu.

Tad cudesna coha sajalija
pompezno se zaogrne plamom
jer je sunce rumenom ucini.

Kad se soko vine na djogata,
sa vihornom kosom u svitanje
uzvitlanom kroz suncanik zore,
Afrodita ispod vedja gleda,
a Atina zeli da ga nikom ne da.  Настави са читањем “BANOVIĆ STRAHINJA – Dragoš Pavić”

FATAMORGANA – Nena Miljanović

Pod kržljavom palmom nade U Sahari duše Žedna ljubavi ili bar njene iluzije Umotana u burnus samoće Čekah te Obećanog… Obećan si mi u poetskim snovima (Bogovi snova drže reč) Ispunićeš mi se Ispunjavaš se I dolaziš Ti ili pesme o tebi Ne znam  i ne pitam se Govorim “Znam da si Ti i da … Настави са читањем “FATAMORGANA – Nena Miljanović”

Pod kržljavom palmom nade
U Sahari duše
Žedna ljubavi ili bar njene iluzije
Umotana u burnus samoće
Čekah te
Obećanog…

Obećan si mi u poetskim snovima
(Bogovi snova drže reč)
Ispunićeš mi se
Ispunjavaš se
I dolaziš
Ti ili pesme o tebi
Ne znam  i ne pitam se
Govorim
“Znam da si Ti
i da se zoveš Čekani
Ime ti je u svako zrno peska upisano
Pomisli koliko peska čini moju pustinju”

Govoriš
“Sam sam koliko i ti
I moja pustinja je strašna
U njoj se čak ni ne sanja slobodno
A sanjao sam te krišom
Godinama
U snovima ti je ime Moja Skrivena
Hajde
Ne oklevajmo
Poverujmo”

Poverovala sam
Nastali smo ( da li smo?)
Nestali ( da li smo?)
Oaza smo u pesku poezije
Ili njena zelena iluzija
Svejedno
Pesnikinja sam
I verujem u ljubav
I kad je samo fatamorgana
Od slova na papiru…

 

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА……Миладиновић Сандра

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА Тихо да не може тише бити, док громко и гласно „зборе“, тихо, о да ли ће проговорити док се зверски боре? Може ли човек остати човек, у друштву бахатих, лажних? Које да тражи изговоре, док сија на ноћној стражи? Пролазно корача безумље силно, док сеје страх пред невине, оглувело и онемело на све … Настави са читањем “НАЛИЧЈЕ ЛИЦА……Миладиновић Сандра”

uzas-foto-httphigherperspectivescom-1429815090-646839

НАЛИЧЈЕ ЛИЦА

Тихо да не може тише бити,
док громко и гласно „зборе“,
тихо, о да ли ће проговорити
док се зверски боре?

Може ли човек остати човек,
у друштву бахатих, лажних?
Које да тражи изговоре,
док сија на ноћној стражи?

Пролазно корача безумље силно,
док сеје страх пред невине,
оглувело и онемело на све природно,
на птичје изазове и немире….

Јако да не може јаче бити,
корача авет прошлости,
саплиће се о све живо
па буди уснуле почасти….

Нешто се чудно опет дешава,
шуме се њишу по такту,
а степе брује као хорови,
само да запрете рату!

Ирвас застаде на сред падине,
испусти смрзли дах…
Из жезла куља бат истине:
„Само да не буде рат!“

Ко да молитве заустави,
а затим да нађе мира?
Е, злу се мора на пут стати,
јер не сме КРСТ да дира!

Тај КРСТ мученички вековима,
подизао је изгубљене,
праштању учио где су стали,
целивао и оне збуњене!

Тај Крст је са анђелима
спустио мелем на душе…
Благо им неће помоћи,
све док их кључеви гуше!

И мора се мач укрстити,
колико год да боли,
добро се мора заклети сили,
да са ватром неће да гори!

Тихо да не може тише бити,
Рајска се отворише врата…
Тихо ће јасно прозборити:
„Зар брат да убије брата?“

Не може силом никоме милост
да се спусти у наручје,
злу се мора на пут стати
кад окрене лицу наличје!

(с) Миладиновић Сандра

ULIČNA SVETILJKA – Milovan Petrović

Ulična svetiljka svetli u noći poneki prolaznik naruši tišinu, ko se to noćas ulicom šeta, i želi u tami sakriti istinu. Istinu tužnu, istinu jadnu, da ljubav traži za dušu gladnu. Istinu tužnu što dušu para, što isto boli slugu i cara. Ulična svetiljka trepti u noći, prolaznik šapuće; “Neće me, pa neće”, svetiljka treptajem … Настави са читањем “ULIČNA SVETILJKA – Milovan Petrović”

Ulična svetiljka svetli u noći
poneki prolaznik naruši tišinu,
ko se to noćas ulicom šeta,
i želi u tami sakriti istinu.

Istinu tužnu, istinu jadnu,
da ljubav traži za dušu gladnu.
Istinu tužnu što dušu para,
što isto boli slugu i cara.

Ulična svetiljka trepti u noći,
prolaznik šapuće; “Neće me, pa neće”,
svetiljka treptajem tiho mu reče;
“Ti samo bežiš od svoje sreće”.

Milovan Petrović