МАШТОВИТА СФИНГА
Моје љубави миришу на мед,
на пролећне храмове
који топе лед….
На очекивања маштовите сфинге,
што са срцем лава вије вечне бриге!
Моје љубави миришу на небо,
које се удвара чаролији реке,
спусти нежно руке на њене увојке
па се утопи у најдубље сенке….
Моје љубави мирушу на тајне,
на илузеје дочаране маштом,
на путеве смрзле добре за клизање
на празне папире привезане машном!
Моје љубави бисерне су гране,
најлепше су биле док сам их чекала,
а за узврат од њих добила сам стварност,
отворену књигу што ми је требала….
И не чекам више то што не постоји,
пролазност ме више опчинити неће…
Моје љубави ми отворише очи…
Да, у мојој души тек сад љубав шеће!
(с) Миладиновић Сандра