www.poezija.rs

Nadžive večnost, draga frulo.

Od sarkofaga do rmskih legia,

od Diminih musketara preko svetskih ratova,

od izvornosti Kosova i svetskih arija,

svirala si ritmove notama zapisane

i one večne narodne ispevane.

Na tebi su svirane ode

koje blagosloveneruke vode,

tvoje su dirke pluća frulaša

vodile kolo žetelaca i kopača.

Tonovi jasni poruke slali,

oporim glasom staračkih pluća

duvala u te za nova pregnuća,

prepunih mehova mladih frulaša,

ritmom i igrom veselih snaša.

Razigrano se igralo,

punilo ambare uz poziv frule,

kolo se vilo i vitlo vitlalo

vodenica na Ibru, Moravi i Peku,

žuborila zvukom uz svaku reku.

Vreme je nosilo lunasto breme

da toči suze niz smaragdne oči

gde kristalom jasnim treperi inje,

izaziva tananost i vaskrsenje,

predočava raskošno poletno vreme.

Mala, sonorna, tonski osorna

plavi i pleni, opojno odmara,

flauta preuzme rizik poskavo

potom klikom pokolo siktavo.

A kada svira u basu, solo

tada joj pomažu klarinet il trombon,

ritam tih zvukova zvoni oholo,

pleni damare i razigrava kolo

pa instrument srpski postane

igrački zamah i životni ton.

Dragoš Pavić

neću o Vitlejemskom mitu i jaslama
ni o legendama o bezgrešnom začeću i rođenju
grešna sam pesnikinja
i ne znam za veću religiju od ljudskosti
jer mnogo manje od biblijskog mita mi treba
da poverujem i propevam

vera je
kad ne delim ni ljude ni bogove na tuđe i moje
kad mi u očima sve ljudske oči planu kao svećice
i svetle me slobodnu od dogmi
ti živi polijeleji u hramu duše
više od religije je
ta duša drhtava
kad u sebi kao sebe osetim sve svetovno kao svetinje
pa zapevam dušom i telom Odu Radosti
svemu što se plodi i rodi iz semena
bez misli o grešnom i bezgrešnom
pevam veličanstvenom svetom Sveživotu
i božanskom činu ljubavi koja ga stvara

i ako bih da imenujem sakralnom rečju
TO u šta verujem i ljubim strasno bez straha
ne zbog nagrade obećanim rajem
TO što ljudi zovu Bogom i drhte u strahu
strepeći od kazne paklom
( može li se voleti svoj strah?)
imenovala bih Dobrota Tek Rođenog Deteta
a vi zovite kako mislite da će vam se odazvati
zovite Bog Allah ili Jahve…
…ja Ga ne z o v e m ni jednim imenom
jer tu je u meni stalno kao apsolut
tihuje i imenuje me Čovekom
u imenicama svih i svega što se rađa i produžuje ljubavlju
roždestvom Deteta Sveljubavi u meni
u jaslama moje (ne)verujuće pesničke duše

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ЧИСТИЛИШТЕ

Сваком пролазнику
и одбеглом робијашу
што тамницу своју
домом за ситне радости
прозва
Сваком детету
што очима тумачи језик птица
и што га за трпезу
безимена скитница
позва
Сваком цвету
што зори враћа осмех
а земљи вечност лепоте
и сваком песнику
што стих му се оте
док ноћ у свитање пласти
и свакој ласти
што се у погледу сликара гнезди
ветру што кроз снове немирне језди
и свему што живети иште
понављам с јутра
понављам ћутке и гласно
време је за чистилиште.

Вије се пламен дебели
Изнад печене проје вруће,
Од јутра дечји глас весели
Кроз прозоре се ори из куће,
У којој се за трпезом,
Док пламен свеће гори
И сви се каде тамјаном,
Домаћин молитву говори
За мир у целоме свету,
За слогу свога народа,
За срећу свакоме детету,
Богатство свога порода.
А када молитва мине,
Свако се лати чеснице,
Прстима комад откине
И чврсто стежући песнице,
Потражи новчић скривени,
Не би ли богатство стекао.
И када радио и кад се жени,
И где год био, Господ га пратио.
Ал’ срећник овај, док ветар дува
И док се леде друмови бели,
У џепу своју срећу не чува,
Него је свима од срца дели.

Док у шпорету ватра пуца

И бадњак тихо догорева,

Док играју се по поду деца,

Положајник песму пева:

Желим срећу и радост свима,

Међу вама нек љубав цвета,

Све што пожелело у сновима,

Нек постане стварност детета.

У свакој кући слога нек блиста,

На путу, ваздуху и у води,

На дан рођења Исуса Христа:

Мир Божји – Христос се роди!