ВАСКРЕСЕЊЕ – Срећко Симић

ВАСКРСЕЊЕ Још једно рађа се свитање Док звона објављују бдење У сенкама живота још једно саплитање Тражи васкресење Док молитва у срцу јечи И у причешћу одзвања ”јес` да буде” О боже само једно ти тражим Васкрсни у нама људе Бехаром процвала долина руди Под ногама детињства мека је трава Нек заувек у нама дете … Настави са читањем “ВАСКРЕСЕЊЕ – Срећко Симић”

ВАСКРСЕЊЕ
Још једно рађа се свитање
Док звона објављују бдење
У сенкама живота још једно саплитање
Тражи васкресење
Док молитва у срцу јечи
И у причешћу одзвања ”јес` да буде”
О боже само једно ти тражим
Васкрсни у нама људе
Бехаром процвала долина руди
Под ногама детињства мека је трава
Нек заувек у нама дете се буди
Нека нам детињство васкрсава
У сваки твој залогај благослов примам
И сит и гладан, и здрав и губав
Пред тобом клечим да сатреш миржњу
И светом посрнулим васкрснеш љубав
Мисао своју у крст претачем
И све док је света, и док је века
Не дај ми Боже за собом да плачем
И у људима васкрсавај човека

NEKO JE DANAS – Milovan Petrović

Neko je danas razbio čašu zadrhta ruka jedna i topla suza niz lice skliznu čega je suza vredna? Nekom se danas i srce steglo od bola kao da stade kuca i dalje ali se gube njegove davne nade. Nekom je magla prekrila polja sakrila lepe vidike nekom su danas umesto jave ostale samo slike. *** … Настави са читањем “NEKO JE DANAS – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Neko je danas razbio čašu
zadrhta ruka jedna
i topla suza niz lice skliznu
čega je suza vredna?

Nekom se danas i srce steglo
od bola kao da stade
kuca i dalje ali se gube
njegove davne nade.

Nekom je magla prekrila polja
sakrila lepe vidike
nekom su danas umesto jave
ostale samo slike.

***

Ustani samo izbriši suze
i magle imaju puteve svoje
padovi ostaju daleko za nama
usponi … usponi samo se broje.

Milovan Petrović

ИЗ ГРАДА ЈА У ГРАД ТИ….Миладиновић Сандра…Мајра

ИЗ ГРАДА ЈА У ГРАД ТИ Из града Ја у град Ти, нит нас заправо једна дели, уистину корак један спаја, а само зрачак таме раздваја.. Себичност слепа неда нам мира, завист у нама буди лептира таме, гордост нас вреба на првом углу, за часак предајемо се бесрамно руглу… Из града Ја у град Ти, … Настави са читањем “ИЗ ГРАДА ЈА У ГРАД ТИ….Миладиновић Сандра…Мајра”

ljubavne-slike010

ИЗ ГРАДА ЈА У ГРАД ТИ

Из града Ја у град Ти,
нит нас заправо једна дели,
уистину корак један спаја,
а само зрачак таме раздваја..

Себичност слепа неда нам мира,
завист у нама буди лептира таме,
гордост нас вреба на првом углу,
за часак предајемо се бесрамно руглу…

Из града Ја у град Ти,
чека пустиња очајања,
пар оаза на рубу кајања,
и густа гора у корену рањена…

Код очију слепи највише бде,
лавиринт лажи шири крила,
миришу цвеће зла и немара,
туђа их бол ни мало не слама…

Из града Jа у град Ти,
сивило смрти стално нас вреба,
јер није живот само меана,
већ вера што постаје све јача река…

И рука топла у руци хладној,
непријатељ постаје, а да и не зна,
сама остаје капљица росе,
у вечној нади да буде звезда!

(с) Миладиновић Сандра…Мајра

ЉУБАВ ЧИНИ ЧУДА…..Миладиновић Сандра….Мајра

ЉУБАВ ЧИНИ ЧУДА Да не волим, шта бих? Куд бих с’ овим срцем куд бих с’ овом душом узаврелом хитром? Ко’ река без корита, плавила бих поља, губила са сваком, добијеном битком… Да не волим, где бих? Плеле би се стазе, мрсиле се мисли, тамне, неспокојне, постала бих птица, која губи крила, ко’ уморни талас, … Настави са читањем “ЉУБАВ ЧИНИ ЧУДА…..Миладиновић Сандра….Мајра”

zalazak-sunca-1426960049-55826

ЉУБАВ ЧИНИ ЧУДА

Да не волим, шта бих?
Куд бих с’ овим срцем
куд бих с’ овом душом
узаврелом хитром?
Ко’ река без корита,
плавила бих поља,
губила са сваком,
добијеном битком…

Да не волим, где бих?
Плеле би се стазе,
мрсиле се мисли,
тамне, неспокојне,
постала бих птица,
која губи крила,
ко’ уморни талас,
”гушила” бих море…

Да не волим, била бих
дрво без корења,
што полако вене,
док лишће му жути…
Кућа без огњишта,
сат што вечно касни,
ал’ ја волим силно,
и кад болно губим!

Да не волим, ветар
био би ми мора,
ко’ вулканса лава,
постала би поља,
улице би биле,
моје несанице…
Љубав чврсто влада
целим мојим бићем!

(с) Миладиновић Сандра

PEPEO ~ milka vukic v.

. Ne proucavaj sliku moju… Izadji  iz proslosti… Nisi me htio ceniti… Plejboja si  pokusavao glumiti… . Delitaj broj telefona Dok ti srce dusa cepa… Okreni glavu na drugu stranu Znas da sam bila u pravu…. . Zagrli je, poljubi… Mozda se udobrovolji… Ona je “samo svoja ikona”… Prikladna si  pratilja… . Vozaj je na izletista I … Настави са читањем “PEPEO ~ milka vukic v.”

.
Ne proucavaj sliku moju…
Izadji  iz proslosti…
Nisi me htio ceniti…
Plejboja si  pokusavao glumiti…
.
Delitaj broj telefona
Dok ti srce dusa cepa…
Okreni glavu na drugu stranu
Znas da sam bila u pravu….
.
Zagrli je, poljubi…
Mozda se udobrovolji…
Ona je “samo svoja ikona”…
Prikladna si  pratilja…
.
Vozaj je na izletista I restorane,
Ne misli na starosne dane….
Spaljena su nasa vremena…
Pepeo je bezvredana uspomena.

STARI MOST – Milovan Petrović

Spajao je stari most obale daleke spajao je Savski most nas dvoje kraj reke. Približio most je dugi zajedničke snove pomogao da maštamo noćima do zore. Spojio je stari most dve obale Save dok u Šapcu čekao sam jedne oči plave. Mladost prošla, Savski most je još na istom mestu, zaslužio starina je jednu svoju … Настави са читањем “STARI MOST – Milovan Petrović”

Relaterad bild

Spajao je stari most
obale daleke
spajao je Savski most
nas dvoje kraj reke.

Približio most je dugi
zajedničke snove
pomogao da maštamo

noćima do zore.

Spojio je stari most
dve obale Save
dok u Šapcu čekao sam
jedne oči plave.

Mladost prošla, Savski most je
još na istom mestu,
zaslužio starina je
jednu svoju pesmu.

Još most spaja mlade

još se oni vole
još sanjare još maštaju
još čekaju zore.

Milovan Petrović

ZNAŠ VEĆ MORAVCE – Zoran Petković

ZNAŠ VEĆ MORAVCEVratiću seu tvoj sanI upaliti tvojehladno ognjište. Vratiću seu tvoj san i donećumalo poezijeza sve našeprijatelje i neprijatelje.Doneću malo hašiša,malo ljubomoreza tvoje prijatelje.Vratiću seu tvoj sani doneću timalo licemerja i nade.Ispred tvog prozora,Ispred ogledalaI napuštenog balkonazamirisaće pomfrit,salata, roštilj i pivo.I znaš već Moravce.Aperitiv će mi bititvoj karmin.I obećavam,neću se napitikao prošli put. Vratiću … Настави са читањем “ZNAŠ VEĆ MORAVCE – Zoran Petković”

ZNAŠ VEĆ MORAVCE

Vratiću se
u tvoj san
I upaliti tvoje
hladno ognjište.

Vratiću se
u tvoj san i doneću
malo poezije
za sve naše
prijatelje i neprijatelje.
Doneću malo hašiša,
malo ljubomore
za tvoje prijatelje.

Vratiću se
u tvoj san
i doneću ti
malo licemerja i nade.

Ispred tvog prozora,
Ispred ogledala
I napuštenog balkona
zamirisaće pomfrit,
salata, roštilj i pivo.

I znaš već Moravce.
Aperitiv će mi biti
tvoj karmin.
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.

Vratiću se
u tvoj san
I doguraću čak
do čokoladnog mleka
I kafe.

Obećavam,
Neću se napiti.
Doći ću po džemper
koji mi štrikaš
 godinama
I poneću kofere.
Za jedan dan,
za petnaest,
za sezonu
Ili za epohu.

Više nije važno
ali ću doći
I obećavam,
neću se napiti
kao prošli put.

Настави са читањем “ZNAŠ VEĆ MORAVCE – Zoran Petković”

ЈОНСКА ГРОБНИЦА – Драгојло Јовић

ЈОНСКА ГРОБНИЦА Ти гробнице Јонска плава, Ту где спава много Српских глава, Што у патњи великога рата, Ту на Виду оста брат до брата. Брат до брата у гробници плавој, Снове своје остварио није, Да још једном у јуришу славе, Српској кући, врате своје главе.


ЈОНСКА ГРОБНИЦА

Ти гробнице Јонска плава,
Ту где спава много Српских глава,
Што у патњи великога рата,
Ту на Виду оста брат до брата.

Брат до брата у гробници плавој,
Снове своје остварио није,
Да још једном у јуришу славе,
Српској кући, врате своје главе.

Настави са читањем “ЈОНСКА ГРОБНИЦА – Драгојло Јовић”

AKO JE GREH MOJA LJUBAV – Milovan Petrović

    Ako je greh moja ljubav što tebi nesebično dadoh, ako je greh onaj trenutak kada na ludi kamen stadoh. Ako su greh sve moje noći i s tobom blažena spavanja, da li su greh i sva moja, tebi bezuslovna davanja. Da li je greh i ona sreća u zoru kada se budim, kada … Настави са читањем “AKO JE GREH MOJA LJUBAV – Milovan Petrović”

 

 

Ako je greh moja ljubav
što tebi nesebično dadoh,
ako je greh onaj trenutak
kada na ludi kamen stadoh.

Ako su greh sve moje noći
i s tobom blažena spavanja,
da li su greh i sva moja,
tebi bezuslovna davanja.

Da li je greh i ona sreća
u zoru kada se budim,
kada mi osmeh ukrasi lice
i kad sa tobom zarudim.

Možda je greh i tvoja reč
u zoru; “ljubavi moja”,
možda su greh, neko će reći,
i sjajna dva oka tvoja.

Ako je sve ovo greh
život je bojen bojama sivim,
ako je sve ovo greh
ja više ne želim da živim.

Milovan Petrović