Čekaću te tamo gdje se ne čeka

Ne mogu ti reći da ću te čekati u našem gradu sjedeći u našem parku na našoj klupi, mi nemamo naš grad, nismo ga nikad ni imali. Ne mogu ti reći sve one divne riječi koje govore pjesnici svojim muzama naša priča nije kao u pjesmama ja nisam od onih koji mogu bezuvjetno živjeti u … Настави са читањем “Čekaću te tamo gdje se ne čeka”

Ne mogu ti reći
da ću te čekati u našem gradu
sjedeći u našem parku na našoj klupi,
mi nemamo naš grad,
nismo ga nikad ni imali.

Ne mogu ti reći sve one divne riječi
koje govore pjesnici svojim muzama
naša priča nije kao u pjesmama
ja nisam od onih koji mogu
bezuvjetno živjeti u snovima.

Nisam vješta u slikanju ideala
pripovijedanju bajki srećnog kraja
niti romantičnom prikazu svojih osjećaja
i zato ti ne mogu reći
da je našoj sreći presudio neko treći.

Mi nismo nikad bili savršen, idealan par
nisam bila žena iz snova
sve svoje greške dobro znam
i ne mogu reći ( mada bih rad’ )
da si bio čovjek bez i jedne mane.

Mogu ipak jedno da kažem pred svima
a da ni sama ničim ne mogu poreći
voljela sam te i odlazeći
tražeći izgovore i opravdanja
za sve dane one što nas dovdoše do kraja.

I mogu reći i tebi i svima
ljutnja u meni kratko tinja
slab je to bio zid da bi me zaštitio
od svih onih dana u kojima sam živjela
uvjerena da otisak mog dlana, tvom dlanu pripada.

Ne mogu ti obećati da ću te naći
ma gdje i skim god bio
jer dobro znam, odavno nisi sam
nema potrebe da lažem sebe
da me nikad ništa nije dijelilo od tebe.

Jedno ti mogu obećati
bez sumnje da ću riječ poreći
ako nam se ikad igdje putevi ukrste
slomiću svaku želju u sebi
okrenuću se i nestati prije nego me vidiš.

Mogu obećetati da ću te svakog iskušenja poštedjeti
zatomiti zov mojih usana
ako krenu ime da ti izuste, da te pozovu
a ti znaš, to ne možeš poreći
mogu, ja mogu voljeti i neokrenuvši se otići.

Neću trepnuti ako me od bola budeš kleo
neću zaplakati kad me opet pred svima
budeš po blatu povlačio i razvlačio
ti me poznaješ od svih bolje
i dobro znaš da preživljavam i mnogo gore.

Nije to ni ponos ni inat, ni povrijeđenost
ni poniženje više nije
među nama su iskre jače od svega navedenog
ali, ti pripadaš drugom svijetu i drugom životu
a ja nisam spremna za još jednu golgotu.

Ne mogu ti obećati ni da ću te zauvijek
u sjećanjima i u srcu čuvati
razum me polako napušta, a srce,
srce će prestati jednog dana da kuca
i onda te neće biti kao što neće ničeg biti.

Mogu ti, ipak, sa sigurnošću obećati
i svoju časnu riječ dati
čekaću te tamo gdje se ne čeka niko
jer to je jedino mjesto koje mogu nazvati naše
jer to je jedini trag koji ću ostaviti
ako me ikad poželiš pronaći.

Ti i ja, mi nemamo ništa što je naše
ni grad, ni park, ni klupu,
niti na prstu znak da smo jedno drugom sudbina
nemamo istu zemlju, ni isti jezik,
nemamo ništa sem tog jednog mjesta
mjesta gdje se niko ne čeka.

Ali, ako ćeš i tamo da baneš i kažeš
kako si tu jer ne možeš iskušenju da se odupreš
kako ljubav nije ono što je među nama
nemoj, nemoj ni tamo da me tražiš
ostani na svojoj strani čekanja
ostani tu gdje je sve lijepo, čisto, gdje je sve „istina“.

© Nevenka Savić Alispahić

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић & Арт ансамбл Мајка Јевросима у Герoнтолошком центру у Крушевцу

Љубодраг Обрадовић ЈАБУКЕ И ДУЊЕ Јабуке и дуње, на ормару стоје. Ја и сад чезнем, у одаје твоје. Да уз месец до зоре, љубав искримо бајну и уз игру и развигоре, тонемо у слатку тајну. Да опије ме светлост блага, док игром тела и ватром у ставу онако нежна и нага, све снове рушиш ми … Настави са читањем “ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић & Арт ансамбл Мајка Јевросима у Герoнтолошком центру у Крушевцу”


Љубодраг Обрадовић

ЈАБУКЕ И ДУЊЕ

Јабуке и дуње,
на ормару стоје.
Ја и сад чезнем,
у одаје твоје.

Да уз месец до зоре,
љубав искримо бајну
и уз игру и развигоре,
тонемо у слатку тајну.

Да опије ме светлост блага,
док игром тела и ватром у ставу
онако нежна и нага,
све снове рушиш ми у јаву.

Да страст и жудња,
у љубавни нас вртлог узнесу.
И заискри осмех наш,
кад нас грч и срећа понесу.

Твоја лепота и моја чежња…
И лепа успомена се измами.
Лутали смо некад пејзажима тела,
сад лутамо кроз живот сами.

Јабуке и дуње,
на ормару нек одстоје.
Само да опет смем,
у лагуне твоје! ?

© Љубодраг Обрадовић

Настави са читањем “ЈАБУКЕ И ДУЊЕ – Љубодраг Обрадовић & Арт ансамбл Мајка Јевросима у Герoнтолошком центру у Крушевцу”

Pesnički konkurs MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE „ MESOPOTAMIJA 2017.“.

Kulurni centar Mesopotamija – Beograd, Srbija i Književni klub „ GILGAMEŠ “ – Beograd, Srbija R A S P I S U J U Pesnički konkurs MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE „ MESOPOTAMIJA 2017.“. USLOVI KONKURSA: Tema je slobodna. Učešće na konkursu se ne plaća. Konkurs je otvoren od 18.03.2017 do 18.05.2017. godine. Svi pesnici šalju po … Настави са читањем “Pesnički konkurs MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE „ MESOPOTAMIJA 2017.“.”

Kulurni centar Mesopotamija – Beograd, Srbija
i
Književni klub „ GILGAMEŠ “ – Beograd, Srbija
R A S P I S U J U
Pesnički konkurs MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE „ MESOPOTAMIJA 2017.“.
USLOVI KONKURSA:
Tema je slobodna.
Učešće na konkursu se ne plaća.
Konkurs je otvoren od 18.03.2017 do 18.05.2017. godine.
Svi pesnici šalju po jednu pesmu dužine do 32 stiha. Konkursna komisija neće razmatrati radove koji nemaju slova sa kvačicama (č,ć,ž,š,đ ako su pisana latiničnim pismom ili nj-њ, lj-љ ako su pisani ćiriličnim pismom), kao i radove koji prelaze 32 redova, sa proredima.
Pesnici pesme šalju na sledećim maternjim jezicima: srpski ( ćirilićno i latinično pismo) , Hrvatski, hrvatsko- srpski ili srpsko-hrvatski i na BHS jeziku regiona. Ostali pesnici koji govore jezicima iz bivše Jugoslavije i jezicima manjina sa ovih prostora, pesmu šalju na maternjem i prevodom na srpskom.
Poziv je otvoren za sve pesnike iz bivše Jugoslavije kao i za pesnike iz ostalih zemalja širom sveta.
Radovi poslati na konkurs se ne vraćaju.
Troškove dolaska / odlaska i boravka u Beogradu za vreme festivalu snose pesnici..
MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE „ MESOPOTAMIJA 2017.” , koji se održava u Beogradu . Imena učesnika , tačan termin i lokacija održavanja, biće naknadno blagovremeno objavljena.
Konkursna komisija će proglasiti tri pobedničke pesme koje će biti i nagrađene.
Takođe biće zahvalnice i pohvalnice za kniјževne klubove i drugu koji će biti prisutni tog dana na festivalu.
Pesme se šalju u Wordu 2003-2007 ili PDF formatu na sledeći mail.
Email (za konkurs):
sabahalzubeidi@yahoo.com
Napomena:
Sve pesme moraju pored imena pesnika da imaju i adresu autora, grad i državu u kojoj žive i državljanstvo kao i kontakt telefon .
Ne postoji starosna granica za ušesnike.
Takođe u festivalu biće predstavljanje prvog broja časopisa GILGAMEŠ i LEKSIKON SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE.
O datumu , mestu i vremenu održavanja MEĐUNARODNOG FESTIVALA POEZIJE „ MESOPOTAMIJA 2017.“ predstavljanje časopisa GILGAMEŠ i LEKSIKONA SAVREMENIH PESNIKA IZ REPUBLIKE SRBIJE i odabranih autora biće održano u Beogradu, o detaljima ćete biti blagovremeno obavešteni.
Za sve eventualna pitanja dostupan je mail:
sabahalzubeidi@yahoo.com
Srdačno se zahvaljujem na saradnji…
S poštovanjem…
Sabah Al-Zubeidi
direktor Kulurnog centra Mesopotamija – Beograd, Srbija
i
Predsednik Književnog kluba „ GILGAMEŠ “ – Beograd, Srbija

DOBA BEZAZLENOSTI – Nena Miljanović

večna kao Vermerova Mlekarica stoji kraj kuhinjskog stola prekrivenog mušemom iz šolje u šolju presipa zaslađeno mleko ( da se brže ohladi) sedmogodišnjoj dremovnoj meni u mrazno školsko jutro u mome sećanju moja mlada mati sa rukama što mirišu na tek ispečen domaći hleb i mladu surutku sve jednako tako stoji nagnuta nada mnom i … Настави са читањем “DOBA BEZAZLENOSTI – Nena Miljanović”

večna
kao Vermerova Mlekarica
stoji kraj kuhinjskog stola prekrivenog mušemom
iz šolje u šolju presipa zaslađeno mleko
( da se brže ohladi)
sedmogodišnjoj dremovnoj meni
u mrazno školsko jutro
u mome sećanju
moja mlada mati

sa rukama
što mirišu na tek ispečen domaći hleb i mladu surutku
sve jednako tako stoji nagnuta nada mnom
i pretače mleko i moje snove
i traje i traje taj beskonačni čas dobrote
sav plav od njenih prozirnih očiju
i nikako da otvorim vrata razgrejane kujne
i zakoračim u ledeno januarsko jutro
u školu gde nema mame
da toči mleko i tople reči
od čega mi se spava
glave položene na mušemu
osutu žutim suncokretima sa mamine letnje haljine
na čijem skutu spavam u travi pod našom lipom
pod petogodišnjim nebom
spavam
već decenijama

copyright © Nena Miljanović

PROLEĆE

PROLEĆE Stiglo je još jedno proleće, svima ono novu sreću doneće. No to se svakom ne dogodi, već mene teška muka pogodi. Radovati se ja ne mogu, onome što obori me sa nogu. Kako bi to mogao lako podneti, ako vidim da će drugi sreću odneti? Dok je ova duga zima bila, ona je svoju … Настави са читањем “PROLEĆE”

PROLEĆE

Stiglo je još jedno proleće,
svima ono novu sreću doneće.
No to se svakom ne dogodi,
već mene teška muka pogodi.

Radovati se ja ne mogu,
onome što obori me sa nogu.
Kako bi to mogao lako podneti,
ako vidim da će drugi sreću odneti?

Dok je ova duga zima bila,
ona je svoju tajnu od mene krila.
U te dane dosta duge i hladne,
drugi dočeka, moje mesto da napadne.

Dugo sam čekao da zima prođe,
meni moja sreća ponovo da dođe.
Ali ne dogodi se kako sam hteo,
nego kako je lukavi nemir želeo.

Skrivali su lukavi nemir i hladna zima,
da neko drugi, moje mesto preuzima.
Skrivali su oni tu podlu tajnu od mene,
da je neko drugi pored drage žene.

U svojoj nameri su dosta lako uspeli,
jer oko drage, lukavo su mrežu ispleli.
Tek onda kada to zlo nerado videh,
svojih ranijih želja, tada se postideh.

Pogodi me iz tamnog neba grom,
dožive duša iznenada veliki brodolom.
Prolomi (raširi) se ispred mene velika pučina,
a sve želje postadadoše kao trice i kučina.

Rano proleće takvo vreme donese,
da veliki nemir, te osećaje naglo ponese.
Bilo je to vreme dosta sumorno i tmurno,
a srce od velikog bola, posta jako umorno.
Tada postade srce očajno zbog toga,
puno osećaja, od vremena još gorega.

Tih dana kiše su često lile,
ali toliki bol, one nisu umi(ri)le.
Njega dugo ništa umiriti neće,
sve dok tamo ne stanem i budem,
pored izvora, iz kojeg se on pokreće.
Tek tada ona sreća prava, može da zavlada,
kada nastane i povrati mi se nova nada.

Proleće

https://web.facebook.com/svetljubavi/posts/905147926255480:0

 

DUŠA

DUŠA Nijedan čovek da se meri težinom ne treba, jer svaki veći teret, teži je put do neba. Sa teretom niko se ne može visoko podići, a neki se baš trude, kao da će to postići? No vara se svako, ko to ne ume da prestane, ali da se kaje za to, retko može natenane. … Настави са читањем “DUŠA”

DUŠA

Nijedan čovek da se meri težinom ne treba,
jer svaki veći teret, teži je put do neba.
Sa teretom niko se ne može visoko podići,
a neki se baš trude, kao da će to postići?
No vara se svako, ko to ne ume da prestane,
ali da se kaje za to, retko može natenane.

Duši ljudskoj dovoljno je svoj teret nositi,
ali je teže, ako se mora i težinom ponositi?
Zato ne uzdaj se jadni i prokleti čoveče,
da ćeš vazda biti, u tome velikom zanosu,
jer uvek dođe taj čas, preko dana ili uveče,
kada cela duša, svakome će biti u nosu.

Tada tog poslednjeg dana, ovo lako shvatićeš,
da za svaki suvišni teret, veliku cenu platićeš.
Zato ne dozvoli, da ti teret opterećuje grudi,
a sa dušom svojom u skladu stalno budi.
Od tada ono najbolje u svetu videćeš,
kada sa lakom dušom u nebo poletećeš.

A duša mala koja u tvome telu uvek je bila,
bez suvišnog tereta, ona bi lako dobila krila.
Tako u zadnjem trenu, kada misliš da najviše patiš,
u trenu nestaće sve boli, koje si i pre mogao da skratiš,
a tada um biće tako slobodan, da ćeš ponovo da shvatiš,
da u čisti svet, sa lakom dušom, uvek možeš da se vratiš.

 

 

Фестивал младих песника – Зајечар

ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“ Центар за културу и туризам града Зајечара расписујеК  О  Н  К У  Р  С за учешће на 32. Фестивалу младих песника „Дани поезије“.Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром, (решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом), умножен у четири примерка, послати на адресу: Центар за културу и туризам Града Зајечара … Настави са читањем “Фестивал младих песника – Зајечар”


ФЕСТИВАЛ МЛАДИХ ПЕСНИКА „ДАНИ ПОЕЗИЈЕ“ Центар за културу и туризам града Зајечара расписујеК  О  Н  К У  Р  С
за учешће на 32. Фестивалу младих песника „Дани поезије“.Циклус од десет необјављених песама, потписан шифром,
(решење шифре, у посебној коверти, доставити са пријавом),
умножен у четири примерка, послати на адресу:

Центар за културу и туризам Града Зајечара
Ул. Доситејева 1/5, 19000 Зајечар,
са назнаком /”за Фестивал”/.

Право учешћа имају песници до 30 година старости
који пишу на српском језику, а немају објављену књигу.

Пријаве доставити до 14.04.2017. године.

Песници чије радове одабере Стручни жири Фестивала
стичу право учешћа на 32. Фестивалу младих песника „Дани поезије“
који ће се одржати од 24. до 27. маја 2017. године у Зајечару.

Лауреат Фестивала стиче право на објављивање књиге.

Рукописи се не враћају.

Додатне информације:
тел: 019/44-11-38
mail: centarzakulturu019@gmail.com

 

APATIJA – Nena Miljanović

Apatična Padam na dno sebe Kao na dno mrtvog mora I ukopavam se u mulj ravnodušnosti Mora da tako izgleda smrt Ležati kao komad ničega i ne osećati ništa Među krhotinama porazbijanih reči U mojim potopljenim pesmama o tebi Moja su Plava Grobnica sad Ta španska armada moje ljubavi Torpedirana tvojim hlađenjem A da te … Настави са читањем “APATIJA – Nena Miljanović”

Apatična
Padam na dno sebe
Kao na dno mrtvog mora
I ukopavam se u mulj ravnodušnosti
Mora da tako izgleda smrt
Ležati kao komad ničega i ne osećati ništa
Među krhotinama porazbijanih reči
U mojim potopljenim pesmama o tebi
Moja su Plava Grobnica sad
Ta španska armada moje ljubavi
Torpedirana tvojim hlađenjem

A da te bar mogu osvetoljubivo mrzeti
Tragam po dnu sujete za znacima mržnje
Mora da postoje,
Jer ako ih nema nisam te ni volela
I sve moje pesme o tebi i ljubavi
Bile su laž
To ipak ne mogu podneti
Besnim
Mrzim te
Ti gadni
Ti voljeni
Plačem
Konačno

Kažu da je mržnja zamrznuta ljubav
I da led topi samo svemoćna reč
Napisana Brajovim pismom u pesku
I čitljiva samo slepcu srcu:
Napiši VOLEO SAM TE TAD
Da mi tebe oproste moje pesme
( koje si ubio)
Slaži VOLIM TE I SAD
Da oprostim sebi
Što se nisam ubila