AMIN – Nena Miljanović

  Oprosti Gospode Što ne opraštam onima koji Te vide gorim od sebe I sve ono pred čim su nemoćni Pripisuju tvojoj strašnoj osveti A kažu da si im Otac I ja sam mati i ne verujem u takvu zlu ljubav Poričem Ne Tebe Nego tvorce slike Tvorca nalik njima samima Njihovu zamisao o Tebi … Настави са читањем “AMIN – Nena Miljanović”

 

Oprosti Gospode
Što ne opraštam onima koji Te vide gorim od sebe
I sve ono pred čim su nemoćni
Pripisuju tvojoj strašnoj osveti
A kažu da si im Otac
I ja sam mati i ne verujem u takvu zlu ljubav
Poričem
Ne Tebe
Nego tvorce slike Tvorca nalik njima samima
Njihovu zamisao o Tebi odbacujem
Ne Tebe
Jer slave Te moje oči i duša ćutljiva
( daleko od religijskih razmetljivosti)
Poezijom te priznajem i prepoznajem
( iako slovim za nevernika)
U svakoj vlati žita koja treperi na vetru
I svakoj kapatki vode
Peva mi duša molitvu Sveukupnosti i Sveljubavi
U žuboru reka koje poje polja
I psujem strašno i ljudski i nebo i zemlju
I Tebe samoga
Kad voda ne poji već davi poplavom
I ubija
Ne samo ljude nego i zverinje i bilja
I pitam vernike
Jesu li i biljke i zverke “grešni i krivi” i kome

Stisnutih zuba pred silama prirode
Sa vodom do grla pred kataklizmama
Mogu li da budem zla nesrećnima
I da ih rečima bičujem i prozivam u Tvoje ime
Ja nisam takva i ne opraštam crkvenim ocima i žrecima
Nemoj ni Ti meni
Ako postanem kao oni koji veruju u Tebe
Onako kako se molim da nikad ne poverujem
Amin

Copyright © Nena Miljanović
(2014.)

ПЕСМА О НЕДЕЉИ

Мораћу да отпевам о недељи песму Јер деца и људи је понајвише воле То је кажу дан кад се одмара од свега И Бог ваљда рече да тад нема школе Па и моја мама знам да сваког дана Гласно кука: кад ће тај викенд да дође Ал ми није јасно, што недељом виче: Да л … Настави са читањем “ПЕСМА О НЕДЕЉИ”

Мораћу да отпевам о недељи песму
Јер деца и људи је понајвише воле
То је кажу дан кад се одмара од свега
И Бог ваљда рече да тад нема школе

Па и моја мама знам да сваког дана
Гласно кука: кад ће тај викенд да дође
Ал ми није јасно, што недељом виче:
Да л ће икад овај глупи дан да прође?

Волимо недељу, породични дан је то
Сви смо кући нико, никуда не иде
Брат и ја се слатко играмо на компу
А падне и која на плеј стејшн приде

Тата је такође присутан тог дана
Новине прочита до последњег слова
Па с комшијом кафу развлачи до подне
Маштајући како ће да купи кола нова

И мами је лепо јер је ту са нама
Мада јој се гунђање из кухиње чује
„Чак ни данас не могу ја да будем дама!“
Мада мама понекад уме и да псује.

Ал је ипак срећна јер спрема за децу
И за свога мужа уморног од рада
Усисивач вуче, пајалицом маше
И кроз зубе цеди: убићу се сада!

Волимо недељу јер нам је баш лепо
Наша мама тада и колаче спрема
Па док веш машину кошуљама пуни
Церека се гласно јер тата већ дрема

Ето тако, недељом, лепо нам је свима
Волимо се, свађамо се, дружимо се страва,
Увече смо породично сви испред ТеВе-а
Само мама уморна од недеље спава.

ЗАЉУБЉЕНА КОЗА

Има једна коза смешна је до…смеха стално пред огледалом вежба неке позе шминка се и чешља, кинђури се лицка, очигледно спада у заљубљене козе Заљубљена коза видљива је одмах Видљива је свима и то врло лако Кад угледа јарца одмах поцрвени И намести фацу ево баш овако Заљубљена док је коза разум губи Свога јарца … Настави са читањем “ЗАЉУБЉЕНА КОЗА”

Има једна коза смешна је до…смеха
стално пред огледалом вежба неке позе
шминка се и чешља, кинђури се лицка,
очигледно спада у заљубљене козе

Заљубљена коза видљива је одмах
Видљива је свима и то врло лако
Кад угледа јарца одмах поцрвени
И намести фацу ево баш овако

Заљубљена док је коза разум губи
Свога јарца гледа кришом испод ока
Крсти ноге као нека права дама
Заборавља да су они само стока

Заљубљена коза спремна је без речи
Да умилно падне на јарчеве груди
Да машта о срећи да му песме пева
Не знајући да њих двоје нису људи

Срђан Сиђа Живковић

dok kiše odlaze – Mirko Popović

  koraci stepeništem skriti oku možda je netko dalek pustim kolodvorom otkoračao ili je jeknuo modri kamen noći

 

koraci stepeništem
skriti oku
možda je
netko dalek
pustim kolodvorom
otkoračao
ili je jeknuo
modri kamen noći
Настави са читањем “dok kiše odlaze – Mirko Popović”

Ломне Руке

Када моје срце јадно, склопи своје руке ломне, и помисли на жуч клету, и горчину што је пило, тад се јавља страшан трептај, пуно искра које сјаје, од слободног мога духа, што се тихо из сна буди, па питање старо сад поставља.   Кад се тражи од човека мало, не треба се пуно двоумити, већ … Настави са читањем “Ломне Руке”

Када моје срце јадно,

склопи своје руке ломне,

и помисли на жуч клету,

и горчину што је пило,

тад се јавља страшан трептај,

пуно искра које сјаје,

од слободног мога духа,

што се тихо из сна буди,

па питање старо сад поставља.

 

Кад се тражи од човека мало,

не треба се пуно двоумити,

већ се треба брзо пресабрати,

и онда ће одговор наићи.

 

Људска душа од века вапије,

да попије мало меда слатког,

што је сили људскога усуда,

од већ било превише за дати,

те сем онда вешто он сабире,

па говори чемерном човеку.

 

Људско ти је знање непознано,

не треба ти сласти из пехара,

јер је сласти од већ тешко доћи,

те се лати ти крвава меса,

не бил себе гладног намирио,

и спокојно лези у постељу.

PTICE KOJE TE PRATE – Mirko Popović

  pločnikom zalivenim podnevom u šetnji samovanja? razmišlja li o Elzi koja rubom obale riječne zaplićući nogama zov majčin ne čuje

 

pločnikom
zalivenim podnevom

u šetnji samovanja?

razmišlja li o Elzi
koja rubom obale riječne
zaplićući nogama
zov majčin ne čuje
Настави са читањем “PTICE KOJE TE PRATE – Mirko Popović”

Сунце

За трептаје од јецаја тихих, љутих рана од љубави ружне, окупане од сунчевих зрака, тешко ми је било погледати, на крај наше започете среће.   По некад се и суза подкраде, Од горчине самог осећаја, да си сада од мене далеко, и да имаш сада другу срећу, ја ти никад, опростити не ћу.    

За трептаје од јецаја тихих,

љутих рана од љубави ружне,

окупане од сунчевих зрака,

тешко ми је било погледати,

на крај наше започете среће.

 

По некад се и суза подкраде,

Од горчине самог осећаја,

да си сада од мене далеко,

и да имаш сада другу срећу,

ја ти никад,

опростити не ћу.

 

 

Христов Стих

Боже мили, што на крсту страда, кажи мени, што сам грешан човек, у тридесет и три лета твоја, ти си многе муке пребродио, и за грешне ти живот положи, крвљу својом опра грехе наше, те нас вечне смрти ослободи.   Кажи мени умилно и тихо, шта је души страсној да погреши,кад је одвећ триста’ мука … Настави са читањем “Христов Стих”

Боже мили,

што на крсту страда,

кажи мени,

што сам грешан човек,

у тридесет и три лета твоја,

ти си многе муке пребродио,

и за грешне ти живот положи,

крвљу својом опра грехе наше,

те нас вечне смрти ослободи.

 

Кажи мени умилно и тихо,

шта је души страсној да погреши,кад је одвећ триста’ мука бије,

и кад тихо она јеца сама?

УСАМЉЕНИ ВУК…..Mиладиновић Сандра Мајра

УСАМЉЕНИ ВУК Немирна, али тиха суза кану ми из ока док гледах патњу на туђем лицу, скотрља се низ образ и без по скока, паде на земљу и не баш тако близу! Срце крену да ми бије као лудо, немоћна остадох пред оваквим чудом… Ма ни сама себе неће да послуша, против свога мира уротила … Настави са читањем “УСАМЉЕНИ ВУК…..Mиладиновић Сандра Мајра”

УСАМЉЕНИ ВУК

Немирна, али тиха суза кану ми из ока
док гледах патњу на туђем лицу,
скотрља се низ образ и без по скока,
паде на земљу и не баш тако близу!

Срце крену да ми бије као лудо,
немоћна остадох пред оваквим чудом…
Ма ни сама себе неће да послуша,
против свога мира уротила се душа!

А непознато лице се смеје док дрхти,
сваки дамар бруји ко надошла река,
али све остаје као сенка ветра,
и све постаје прикривена штета!

И док идем чујем улицу док јечи,
зашто ли ме гане свака туђа мука,
и због чека видим оно што не требам,
када свако глуми усамљеног вука?

Мајра