Oprosti Gospode
Što ne opraštam onima koji Te vide gorim od sebe
I sve ono pred čim su nemoćni
Pripisuju tvojoj strašnoj osveti
A kažu da si im Otac
I ja sam mati i ne verujem u takvu zlu ljubav
Poričem
Ne Tebe
Nego tvorce slike Tvorca nalik njima samima
Njihovu zamisao o Tebi odbacujem
Ne Tebe
Jer slave Te moje oči i duša ćutljiva
( daleko od religijskih razmetljivosti)
Poezijom te priznajem i prepoznajem
( iako slovim za nevernika)
U svakoj vlati žita koja treperi na vetru
I svakoj kapatki vode
Peva mi duša molitvu Sveukupnosti i Sveljubavi
U žuboru reka koje poje polja
I psujem strašno i ljudski i nebo i zemlju
I Tebe samoga
Kad voda ne poji već davi poplavom
I ubija
Ne samo ljude nego i zverinje i bilja
I pitam vernike
Jesu li i biljke i zverke “grešni i krivi” i kome
Stisnutih zuba pred silama prirode
Sa vodom do grla pred kataklizmama
Mogu li da budem zla nesrećnima
I da ih rečima bičujem i prozivam u Tvoje ime
Ja nisam takva i ne opraštam crkvenim ocima i žrecima
Nemoj ni Ti meni
Ako postanem kao oni koji veruju u Tebe
Onako kako se molim da nikad ne poverujem
Amin
Copyright © Nena Miljanović
(2014.)